Piketi: Stvaranjem evrozone stvorili smo monstruma

Nemačka i Francuska imaju istorijsku amneziju, jer sada od država južne Evrope traže da otplate dugove, a svoje, koji datiraju još od 1945. godine, nikada nisu do kraja isplatile, kaže francuski ekonomista Tomas Piket u intervjuu za "Špigl". Dodaje da je Pakt stabilnosti koji je donet kako bi se poboljšala fiskalna disciplina u evrozoni – katastrofalan.

Francuski ekonomista Tomas Piketi kaže u intervjuu za Špigl da se ispostavilo da je ponašanje Evrope u krizi apsolutno katastrofalno.

"Pre pet godina SAD i Evropa imali su približno istu stopu nezaposlenosti i nivo javnog duga. Sada, pet godina kasnije, priča je drugačija, nazaposlenost u SAD je opala dok je u Evropi sve više nezaposlenih. Treba istaći da je privredna proizvodnja u Evropi ispod nivoa iz 2007. godine, da je u Španiji i Italiji opala za 10 odsto, a u Grčkoj za čitavih 25 odsto", ističe Piketi.

Dodaje da Grčka nije u stanju da sama nešto uradi i reši problem.

"Pomoć mora da dođe iz Brisela, Francuske i Nemačke. Činjenica da su pogođene zemlje bile prinuđene da smanje deficit za vrlo kratko vreme, imalo je veliki uticaj na njihov rast. Mi, inače slabo organizovani Evropljani, koristili smo neprobojne političke instrumente da izađemo iz finansijske krize koja je prerasla u dužničku krizu i na kraju u krizu poverenja širom Evrope", smatra Piketi.

Objašnjava da je ogroman problem to što fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena.

"Možemo da imamo istu valutu u 19 država, ali svaka država ima posebnu poresku politiku. Problem je što u Evropi fiskalna politika nikada nije usaglašena a takav sistem ne može da funkcioniše. Stvarenjem evrozone, stvorili smo monstruma. Dok nije bilo zajedničke valute, države su prosto mogle da devalviraju svoje valute kako bi bile konkurentnije, a Grčkoj, kao članici evrozone, onemogućeno je da koristi taj koncept, koji je efikasan", ističe istaknuti ekonomista Tomas Piketi.

Na opasku novinara Špigla da pomalo zvuči kao Cipras, kaže da ne podržava Sirizu i da nije njen član, već da pokušava da analizira situaciju u kojoj se Evropa nalazi.

"Postalo je jasno da države ne mogu da smanje svoje deficite ako ekonomije ne funkcionišu. To, jednostavno, tako ne funkcioniše. Ne smemo da zaboravimo da Nemačka i Francuska, koje su 1945. bile duboko u dugovima, te dugove nikada nisu do kraja otplatile. A one sada državama u južnom delu Evrope poručuju da moraju da otplate dugove. To je istorijska amnezija", napominje Piketi.

Smatra da je vreme da se misli o generacijama koje za dugove nisu krive.

"Mnogo mladih u Evropi ne može da nađe posao. Šta treba da im kažemo: izvinite, ali vaši roditelji, babe i dede su krivi što vi nemate posao? Želimo li zaista kolektivno kažnjavanje mladih generacija? Smatram da je to sebičluk motivisan nacionalizmom", objašnjava Piketi.

Ističe da je Pakt stabilnosti koji je donet za poboljšanje fiskalne discipline u evrozoni katastrofalan.

"Postavljanje fiksnih pravila za deficit u budućnosti neće moći da funkcioniše. Ne mogu se problemi duga rešiti fiksnim pravilima, bez obzira na to u kakvoj ekonomskoj situaciji se nalazite. Ceo ovaj sistem pregovora između Brisela i evropskih vlada ne funkcioniše i mnoge članice evrozone su nezadovoljne", kaže Piketi.

Dodaje da je Evropa u lošoj situaciji i da strukturne reforme od kojih se očekuje da donesu rast, zapravo neće promeniti ništa specijalno.

Predlaže da se više novca ulaže u obuku i obrazovanje mladih, u istraživanja i inovacije.

"To bi trebalo da bude najvažniji cilj. Nije normalno da naši najbolji studenti odlaze u inostranstvo i to što je 90 odsto najboljih univerziteta smešteno u SAD. Recimo, Amerikanci ulažu tri odsto svog BDP-a u svoje univerzitete, dok je kod nas to ulaganje oko jedan odsto i zbog toga Amerika napreduje brže od Evrope", objašnjava Tomas Piketi.

Smatra da je evrozoni potrebna fiskalna unija i usklađivanje budžeta.

"Treba nam na primer fond za zajedničku otplatu duga evrozone, poput onog koji je predložio Savet ekonomskih eksperata. Tako bi svako bio odgovoran za svoj deo duga, Nemci za svoj, Italijani za svoj, ali bi bila zajednička kamatna stopa na obveznice u evrima", kaže Piketi.

Smatra da Angela Merkel i Fransoa Oland treba da objasne glasačima da Nemačka i Francuska ne mogu više efikasno da oporezuju multinacionalne kompanije.

"Mnoge velike korporacije iz SAD i Evrope plaćaju manje poreze od malih kompanija. Zajednički korporativni porez za evrozonu bio bi koristan i popularan među glasačima", smatra Piketi.

Ističe da partije koje nisu blagonaklone EU sve popularnije.

"Šta god mislili o Sirizi, njihova pobeda može da bude šok-terapija za one na vlasti. Ali Siriza ili recimo stranka Podemos u Španiji nisu toliko opasne kao stranke ekstremne desnice. Recimo, Nacionalni front u Francuskoj je popularniji nego ikada pre i zato je opasno podsticati te nacionaliste", kaže Piketi.

Zaključuje i da je stalno kritikovanje "lenjih Grka" ili Portugalaca u najmanju ruku neodgovorno.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 11. mar 2015, 10:23) - anonymous [neregistrovani]

Tko preživi, pričat će!

Neoliberalna ideologija je 'pojela' države i 'rastočila' ingerencije država, imamo supradržavu EU koja enormno košta i lokalnu upravu koja funkcioniše kao država u državi ( pa i udruženja gradova??? ) Balkan ima iskustvo s dve države, SSSR s jednom - treba izvući pouku, ali očito da su uski interesi lobija jači od svih politoloških aksioma...i postaju golo dokazivanje sile...

(sreda, 11. mar 2015, 08:52) - економиста [neregistrovani]

тражња

И скоро 150 година касније капитализам и даље не разуме свог најбољег економског теоретичара - немца Карла Маркса. Без адекватне тражње нема ни раста производње роба и услуга, односно нема било каквог економског раста. Политика ниских надница, надница на егзистенцијалном минимуму за све осим за занемарљив број високих службеника у јавном и приватном сектору, коју европски па и овај српску капитализам упорно воде, потпуно је избрисао средњу класу из чије су се финансијске моћи углавном рађала мала и средња предузећа и дугорочно уништио тражњу. Тражња је почетна, лева страна економске једначине без које она друга, десна, последња страна једначине - производња роба и услуга, не може да постоји. Како је то сликовито рекао Рокфелер - више волим да на моју бензинску пумпу дође стотину црнаца у старим колима него један богаташ у свом аутомобилу јер он један ни за три своја живота не може да потроши ту количину бензина коју може да потроши ових стотину радника за само годину дана.

(sreda, 11. mar 2015, 02:41) - anon [neregistrovani]

Nobelovac

Francuski ekonomista Tomas Piketi (Thomas Piketty), rođen 1971., bio je najmlađi profesor u istoriji MIT-a (Kembridž). Uvek sa pažnjom čitam/slušam šta Piketi kaže, a jednostavno i sa puno humora, jer je zaista izuzetna pojava kao ekonomista i analitičar. On, tvrdi, između ostalog, da bi najbogatije trebalo oporezovati sa 80% da bi savremeni svet uopšte imao smisla (svet sa 4600 milijardera, dolarskih, gde jedan odsto ljudi poseduje polovinu svog bogatstva planete). Na ovaj predlog nove raspodele vrednosti, oštro je reagovao bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi rekavši da ga Piketi svakom svojom izjavom sve više nervira ..... A Piketi zapravo vrlo jednostavno pogađa baš tamo gde treba i zaista pomalo podseća na Ciprasa, što i Špigl primećuje. Čitajte Piketija pažljivo! Veoma je tačno i njegovo viđenje da je evro (kao evrozona) posebno poguban za male, kao što je i Srbija, koje ulaskom u evrozonu postaju "ovisnici" i gube i poslednje slobode u sopstvenim ekonomijama. Kao oštar kritičar kapitalizma, Piketi je u Americi objavio knjigu: "Kapital u XXI veku", na 700 strana, koja je postala bestseler u USA i najprodavanija knjiga distributera Amazon.

(utorak, 10. mar 2015, 23:29) - aneM [neregistrovani]

SF analiza

Evropa pocinje da stampa 60 milijardi evra svakog meseca sledecih 14 meseci.Pri tome evro ce pasti na nivo dolara ,pa sta to znaci?Evropa upravo otkupljuje Americki dug Amerike od Rusa i Kineza ,amortizujuci na taj nacin moguci ekonomski udar na Americku ekonomiju.Mada evropa ima dovoljno zlata da to podrzi,na kraju ce deo morati da proda jer ce se upravo stampanje evra obiti o glavu.1000 milijardi nije malo.Inflacija koja ce krenuti u evrozoni ce se povecavati i to ce direktno da utice na sve clanice ,kao i na njihovo nezadovoljstvo.U ovom slucaju Evropa dok je davala bila je dobra a sad kad pocinje da uzima e to nece da valja.Drugo velika kolicina dolara koja ce se vratiti zapadu takodje predstavlja neresiv problem,osim ako Ameri ne podignu proizvodnju bar za 300% a opet kome ce te proizvode da proda.