Pacov ugrozio Fukušimu

Teško oštećena nuklearna centrala "Fukušima 1", u kojoj je pre dva dana iznenada nestala struja, žrtva je "male životinje", objavila je pres-služba tokijske elektroprivrede.

"Mala životinja" je običan pacov, zaključili su svi japanski mediji na osnovu fotografija. Pacov je izazvao kratak spoj na sistemu za hlađenje bazena sa istrošenim nuklearnim gorivom u blizini reaktora broj 4, čija se sprovodna tabla nalazila u malom kamionu parkiranom u blizini reaktora.

Taj kratki spoj poremetio je napon u ostatku električne mreže koja napaja i druge delove sistema za hlađenje, pa su svi reaktori i bazeni sa istrošenim gorivom odjednom izgubili dotok hladne vode.

Usled toga, u njima je počela da raste temperatura, što je izazvalo stah da bi moglo doći do ponovnog oslobađanja radijacije iz centrale "Fukušima 1".

Građani Japana tako su se jutros probudili uz slike sprženog glodara dužine oko 15 centimetara koji je ponovo skrenuo pažnju na to koliko je oštećena nuklearka krhka i opasna po okolinu.

U toj centrali, pored goriva koje se u znatnoj meri istopilo u unutrašnjosti četiri problematična reaktora, čuvaju se i ogromne količine utrošenog nuklearnog goriva koje je, mada nije bilo od koristi za proizvodnju struje, bilo pohranjeno na reaktoru i oko njega, čekajući rešenje za trajno odlaganje.

Istrošeno gorivo i dalje je izuzetno radioaktivno i zahteva konstantno hlađenje kako ne bi emitovalo radijaciju, pa i danas predstavlja potencijalnu opasnost.

Srećom, temperatura u reaktorima i bazenima sa istrošenim gorivom bila je vrlo niska, svega 12, 13 stepeni Celzijusa, pa su inženjeri imali dovoljno vremena da otklone kvar pre nego što se gorivo zagreje do te mere da počne da emituje radijaciju.

Novo iznenađenje za planere

U Fukušimi u poslednje dve godine vršeni su napori da se polurazoreni reaktori građevinski podupru i ojačaju kako bi bili otporniji na seizmičke udare. Takođe, pravljeni su planovi za postupanje u slučaju da centralu ponovo potopi cunami.

Električne instalacije uređaja za hlađenje pokrivane su kako bi se zaštitili od kiše, vetra i sunca.

Na državnom nivou davane su izjave o tome da je pojačan nadzor nad nuklearnim centralama da bi se one bolje zaštitile od terorizma.

Posebnu zabrinutost u Japanu izazivaju i pretnje raketnim napadom iz Severne Koreje, među kojima je bila i ona da će, u slučaju da dođe do vojnog konflikta na Korejskom poluostrvu i Japan se u njega umeša, biti gađane nuklearne centrale.

Niko se, međutim, nije nadao napadu glodara na nuklearno postrojenje.

Ovaj sada već legendarni japanski glodar, izgleda, nije svoj život dao uzalud, bar zbog dva razloga. Zahvaljujući njegovoj misiji, Tokijska elektroprivreda već je najavila preduzimanje mera za zaštitu od prirodnih napasti, a japanski mediji već su otpočeli kritičko preispitivanje bezbednosti centrale u Fukušimi.

Najveće pitanje koji oni postavljaju je zašto se elementi koji su esencijalni za hlađenje reaktora i bazena drže u lakim kamionetima, pod otvorenim nebom, gde ih mogu ugroziti životinje i eventualni novi cunami, odnosno zašto nisu izgrađeni bar privremeni objekti za njihovo smeštanje.