Čitaj mi!

Zakonom protiv odavanja državne tajne

I Savet Federacije usvojio zakon o odavanju državne tajne, kojim se proširuje pojam državne izdaje u Rusiji. Akt, za koji deo javnosti smatra da može biti represivno oruđe vlasti, ide u Vrhovni sud, na proveru u praksi.

Posle Državne dume, i Savet Federacije ruskog parlamenta usvojio je zakon kojim se pooštrava kazna za odavanje državne tajne i uvodi krivična odgovornost za nezakonito dobijanje podataka koji predstavljaju tajnu.

Za zakon je glasalo 138 senatora, protiv niko, dok je jedan bio uzdržan. Dokument sada ide na potpis predsednika, posle čega će i zvanično stupiti na snagu.

Na predlog člana odbora gornjeg doma ruskog parlamenta za zakonodavna i pravna pitanja Anatolija Liskova, Savet Federacije će predložiti Vrhovnom sudu Rusije da razmotri primenu tog zakona u praksi da bi se, kako je rečeno, smanjila napetost koja je tim povodom nastala u društvu.

Zakon, koji je Duma usvojila 23. oktobra, izazvao je podeljene reakcije u društvu i strahovanja da bi neodređene formulacije mogle dovesti do njegove zlupotrebe u praksi, a predstavnici više nevladinih organizacija ocenili su da novi zakon može postati još jedno represivno oruđe u rukama vlasti.

Predsednik organizacije "Za ljudska prava" Lav Ponomarjov je izneo bojazan da se sada pod krivično delo može podvesti svaka akcija vezana za komuniciranje političkih protivnika vlasti sa stranicima ili stranim organizacijama, sve do podnošenja izveštaja o ljudskim pravima na međunarodnim forumima.

Prema novom zakonu, Krivičini zakonik dobija član koji predivđa kazne od 200.000 do 500.000 rubalja (od 5.000 do 12.500 evra) ili lišavanje slobode do četiri godine za lica koja proglase krivim da su bez primene nasilja dobila informacije koje predstavljaju državnu tajnu.

Ukoliko je primenjeno nasilje ili postoje druge otežavajuće okolnosti, krivcima je zaprećena kazna zatvora od tri do osam godina.

Izmenama zakona krug lica koja se mogu pozvati na odgovornost zbog otkrivanja državne tajne se širi pa tako kazna preti ne samo licima koja su saznala tajne podatke tokom rada, nego i onima koji su ih saznali u procesu obrazovanja.

Usvojenim dokumentom se takođe širi pojam državne izdaje za špijunažu se može proglasiti predaja podataka ne samo stranoj državi, već i međunarodnim organizacijama.

broj komentara 0 pošalji komentar