Brejviku 21 godina zatvora

Najveći zločin koji se dogodio u posleratnoj Norveškoj dobio je sudski epilog. Anders Brejvik proglašen je mentalno zdravim i osuđen na maksimalnu kaznu od 21 godinu zatvora. Sud u Oslu je obrazložio da Brejvik ima probleme ličnosti, ali ne psihoze.

Sud u Oslu izrekao je presudu Brejviku (33), koji je pre 13 meseci ubio 77 ljudi, pošto je prvo podmetnuo bombu u blizini zgrade norveške vlade u Oslu, a potom na ostrvu Utoji, nedaleko od Osla, nasumice pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista.

Sud je odlučio je da je Brejvik mentalno zdrav i svestan svojih postupaka i dosudio mu je maksimalnu kaznu, uz mogućnost njenog produženja.

"Sud je ocenio da on ima probleme ličnosti, odlike antisocijalne i narcisoidne", rekla je sudija Venče Elizabet Arntzen obrazlažući presudu. Ona je podvukla da po mišljenju sudija, Brejvik nije pokazivao simptome koji ukazuju na šizofreniju.

Brejvik će skoro sigurno provesti život u zatvoru, a predviđeno je da svoju kaznu izdržava u specijalno prilagođenom zatvoru sa visokim nivoom bezbednosti.

Uprkos tome što je najduža kazna u Norveškoj 21 godina zatvora, zakonodavstvo te zemlje omogućava da se, posle isteka kazne, norveški masovni ubica osudi na "preventivni pritvor", koji može da bude produžavan sve dok se zatvorenik smatra opasnim po društvo, prenosi Gardijan.

Na suđenju, Brejvik je svoje postupke opisao kao "zločine, ali neophodne" i istakao da je "delovao u samoodbrani".

Brejvik: Izvinite što nisam ubio više ljudi

Osuđeni Brejvik odbacio je kaznu na koju je osuđen, ocenivši da je sud u Oslu "nelegitiman", ali je dodao da neće uložiti žalbu na presudu.

"Ja ne priznajem ovaj sud, zato što vam je mandat dodeljen od političkih partija koje podržavaju multikulturalizam", kazao je ubica.

Agencija Frans pres je javila da je serijski ubica dodao da "istovremeno ne želi da uloži žalbu na presudu", jer bi na taj način "legitimizovao sud".

"Želeo bih da zaključim sa izjavom žaljenja. Želeo bih da se izvinim svim militantnim nacionalistima u Norveškoj i Evropi što nisam ubio više ljudi", kazao je Brejvik, pre nego što je njegov mikrofon isključila vidno iznervirana predsedavajući sudija Venče Elizabet Arncen.

"Nije poenta u tome da se obraćate bilo kome izvan ove sudnice. Treba da se obraćate meni. Postavila sam vam pitanje. Protumačila sam da ste kazali da će vam biti potrebno vreme da razmotrite pitanje...", kazala je Arncen.

"Neće mi biti potrebno vreme da razmotrim pitanje", prkosno je odgovorio Brejvik.

Mentalno zdravle ovog ekstremnog desničara bilo je u središtu je njegovog suđenja. O tome napravljene su dve suprotstavljene psihijatrijske evaluacije.

Prema prvoj psihijatrijskoj evaluaciji koju je sud naložio, zaključeno je da on pati od "paranoidne šizofrenije" što znači da nije u stanju krivično da odgovara, dok je druga ekspertiza ustanovila poremećaje ličnost - da je "antisocijalan" i "narcisoidan" - ali da nema znake psihoze.

Pet sudija odbacilo je elemente prve evaluacije koja govori o šizofreniji - halucinacije i nesposobnost funkcionisanja u društvu, i prihvatile su elemente druge evaluacije.

Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije taj 33-godišnjak je bez izraza bilo kakvih emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade laburiste.

Brejvik je ocenio da su njegove žrtve bile "legitimna meta", pošto su bili pripadnici političke organizacije koja je, kako je rekao, norveško društvo izložila islamu i multikulturalizmu.