Čitaj mi!

Logori smrti na Sinaju

Jedno je od najopasnijih mesta na svetu je Sinajsko poluostrvo, sudeći po dokumentarcu "Si-En-Ena". Na njemu se nalaze logori u kojima se otete izbeglice, koje beže preko granice sa Izraelom dovode, a potom muče kako bi se za njih iznudila otkupnina. Prošle godine otkrivena je mreža trgovaca ljudskim organima koji otetim izbeglicama vade organe.

Svet je prošle godine bio zaprepašćen kada su mediji preneli vest da trgovci ljudskim organima otimaju izbeglice koje prelaze Sinajsku pustinju, a potom im nemilosrdni hirurzi odstranjuju organe dok su još živi.

Sada je ekipa Si-En-Ena otkrila da u ovom regionu, u kom nema zakona ni vlasti, trgovci ljudskim organima otimaju i muče ljude, pa čak i bebe, kako bi od njihovih porodica iznudili novac.

Kako su saznali novinari američke televizije, očajne izbeglice iz Sudana, Etiopije i Eritreje pokušavaju da ilegalno pređu granicu sa Izraelom i najčešće to pokušavaju u dogovoru sa kriumčarima, koji ih, umesto da ih prebace preko granice, prodaju Beduinima. Nakon toga ih vode u kampove gde ih muče.

Ukoliko njihovi rođaci ne plate otkup, zatvorenike muče. Žene siluju, dok muškarce tuku, neretko i preko telefona dok rodbina sluša.

Sinajsko poluostrvo je pod kontrolom pustinjskih klanova, a policija vrlo retko ulazi na njihovu teritoriju.

Dok su boravili tamo, američkim novinarima pokazana je fotografija Sesil, bebe rođene u beduinskom kampu. Kada su najzad njih dve oslobođene, majka je rekla da je otac deteta jedan Beduin koji je besomučno silovao. Da stvar bude gora mučio je i dete nanoseći mu teške opekotine.

Majka i mala Sesil su sada na sigurnom. Otkad je prošle godine na videlo izašla brutalna trgovina organima beduinski šeici su formirali savez kako bi najzad iskorenili kriminalne aktivnosti u regionu.

U dokumentarcu se pojavljuje Muhamed Abu Bilal, šeik Savakra plemena,koji je organizovao sigurnu kuću za izbeglice koje su uspele da pobegnu iz logora i od sopstvenih sredstava finansira brigu i njima i njihov oporavak.

U sigurnoj kući muškarci se postrojavaju da pokažu na svojim leđima ožiljke od užarene plastike koju su sipali po njima.

"Svi koji se nalaze u sigurnoj kući imaju neke znake mučenja ili silovanja. Ovde stižu izglađeni i u očajnom stanju. To su sve metodi da se od njih iznudi novac. Pokušavamo da im pomognemo i nađemo doktore", kaže Abu Bilal.

Kako bi obeshrabrili trgovinu ljudi šeik Muhamed i njegovi saveznici u svojim prodavnicama ne uslužuju ljude koji rade za kidnapere niti im dozvoljavaju da se ožene njihovim ćerkama.

Nasilje se koristi samo kao poslednje rešenje u borbi protiv trafikanata, a kako bi se efikasnije borili protiv trgovine ljudi oformljen je i savet plemena.

Borba protiv prodaje organa daje rezultate

Napori beduinskih vođa već su pomogli da se u velikoj meri smanji užasna praksa vađenja organa od bespomoćnih ljudi. Hirurzi iz Kaira putuju u kampove u srcu prostrane pustinje kako bi vadili bubrege, jetre i rožnjače.

Potom organe u mobilnim frižiderima prebacuju nazad u Egipat gde ih presađuju pacijentima koji čekaju na transplatacije. Veruje se da je na hiljade izbeglica umrlo od tih operacija, a na njihovim telima se vide jasni ožiljci od operacija.

Ali sada se izbeglice suočavaju sa novom pretnjom brutalnog prebijanjam silovanja i ubistava.

Reporter Si-En-Ena Frederik Plajtgen objasnio je da beduinske mere daju rezultate, pa su sada u pustinji ostali samo oni najokrutniji koji ne prezaju ni od čega.

Ekipa američke televizije otkrila je da su trgovci ljudima ranije tražili 20.000 dolara da puste zarobljenike. Ali sada su otkupnine porasle, pa traže između 35.000 i 60.000 dolara - sume koje su potpuno nerealne za rodbinu otetih, pošto je za većinu izbeglica razlog zbog kog su otišli od kuće upravo siromaštvo.

Ali za mnoge izbeglice beg iz logora nije kraj agoniji, pošto su svesni da moraju da vrate svojim porodicama pare koje su date otmičarima. Mnoge žene koje su silovane moraju da se izbore sa strašnim posledicama.

Jedna žena koja se sada nalazi u Tel Avivu priseća se pretprljenih muka. "Oni su okrutni ljudi i kriminalci koji nemaju osećanja kao ostali ljudi", kaže Tegisti Tekla.

"Vikala sam da sam devica, ali se uopšte nisu obazirali", priseća se Tekla.

U logoru je i zatrudnela, ali je uspela da abortira čim je prešla granicu sa Izraelom.

Si-En-Enova ekipa, koja je prošle godine snimila dokumentarac o vađenju i prodaji organa na Sinaju, bila je veoma skeptična šta će naći kada se pre par meseci ponovo vratila na ovo poluostrvo.

Ovaj put su putovali sa dva beduina, šeicima Muhamedom Abu Bilalom i Ibrahimom el Munajom koju su im garantovali bezbednost.

Ocenjujući da li je Sinaj i dalje opasno mesto za izbeglice, uprkos naporima lokalnih plemena, reporter Plajtgen je rekao da mislim da je opasno isto koliko i ranije.

broj komentara 6 pošalji komentar
(subota, 22. sep 2012, 20:49) - Ja [neregistrovani]

Dobro pitanje

E to sam se i ja pitao - Kako to da roditelji izbjegnu u inostranstvo, a djeca im ostanu tamo? To isto pitanje sam postavio i jednoj od mojih ucenica koja je imala tu srecu da dodje sa familijom ovamo u Norvesku. Njezina je familija iz Eritreje izbjegla u granicnu zemlju Sudan. Tu su bili u izbjeglickom kampu oko 2 g., dok nisu dosli u Norvesku. I evo sto mi je ispricala. Kada se ljudi dadu u bijeg iz Eritreje, bjezi svak na svoju stranu. Nemaju vremena da se organiziraju. Ima i slucajeva da se usput, tokom bijega izgube jedni od drugih. A i onda kada se spoje u Sudanu i odluce da pokusaju da se domognu neke evropske zemlje nailaze na veliku prepreku: imaju li dovoljno novaca da plate za sve clanove familije onima koji ce ih prebaciti do Evrope. I onda se javlja dilema: ili ostati u izbj. kampu, ili ostaviti djecu i pokusati doci do neke evropske zemlje, pa zatim postepeno pokusati prebaciti djecu k sebi tzv. spajanjem familije. Nisu svi srece da dodju ovamo preko UNHCR-a. A jedan mi je drugi momak, Eritrejac ispricao da mu je put iz Sudana do Norveske trajao nekoliko mjeseci za sto mu je trebalo i srece i novaca. Put je isao najprije preko Sahare, zatim Libije gdje je bio u zatvoru par mjeseci (kao stranac bez dokumenata), pa put preko Sredozemnog mora do Italije, a onda dalje u Evropu. Teske su to sudbine, koja svaka ima svoju historiju.

(subota, 22. sep 2012, 18:27) - anonymous [neregistrovani]

Roditelji iz Ertireje

Potresna prica, samo mi nije jasno kako roditelji odu u Norvesku i ostave 4 dece u nekoj nedodjiji i nekom kampu na ivici ratnih desavanja. Pa valjda je zivot roditelja potpuno nevazan ako su mu deca u opasnosti, sta ta deca jadna rade u Sudanu dok se ovi spasavaju po Norveskoj. Ne bih da sudim ali sam sokirana da neko moze da ode na bolje a ostavi svoju decu na milost i nemilost.

(subota, 22. sep 2012, 18:10) - olivera [neregistrovani]

Gde ste USA?

Gde su perjanica svetske demokratije, pravde, slobode, napretka...... Sjedinjene američke države? Zašto ne pokrenu bar delić svoje mašinerije zvane NATO i neutrališu to leglo zločina? Da nisu u deficitu milosrednih anđela? Gde su belosvetske organizacije za zaštitu prava čoveka? Možda su na drugoj strani?

(subota, 22. sep 2012, 11:17) - anonymous [neregistrovani]

!!!

Да ти логори не одговарају некоме од светских моћника, не би ни постојали. Већ би их одавно растурили.

(subota, 22. sep 2012, 10:27) - JA [neregistrovani]

Otmicari

Ovdje u Norvesku su izbjegli muz i zena koji su i Eritreje. Dosli su prije pola godine. Cetvoro djece im je ostalo u Sudanu u izbjeglickom logoru. U taj izbjeglicki logor su prije otprilike mjesec-dva upale bande koje pljackaju i otimaju ljude pa onda za njih traze otkupnine. Tako su kidnapovali troje djece od pomentih muza i zene. Cetvrto dijete, nastariji sin je uspio pobjeci. Nedugo zatim su otmicari pozvali telefonom njihove roditelje i zatrazili otkupninu od 38000 evra, u protivnom ce im povaditi organe od djece i zatim ih ubiti. Te "operacije" rade na Sinaju. Roditeljima su dali da pricaju sa djecom, da djeca potvrde da su oteta. Usput su djecu mucili tako da roditelji cuju njihovo vristanje i muke. Stariji sin koji je uspio pobjeci, i koji se jos nalazi tamo negdje u Sudanu je potvrdio da su mu braca i sestre otete, a on uspio pobjeci. Otmicari uglavnom otimaju djecu, odnosno osobe gdje znaju da im rodbina zivi u inostranstvu. Onda su mogucnosti za vecu otkupninu vece. Ovi roditelji su dobili rok do kojeg moraju skupiti otkupninu. Uz pomoc lokalne sredine ovdje gdje zive uspjeli su skupiti pare i otkupiti djecu. Oslobadjanje djece na ovaj nacin nije ovdje u Norveskoj naislo na odobravanje kod svih politickih struktura. Neki misle da se na ovaj nacin pomagaju te bande, a izgleda da je i Norveska ukljucila svoju diplomatiju da oslobode djecu. Medjutim iskustva govore da je dosta njih ubijeno ako otkupnina nije isplacena na vreme i kosti im leze u Sahari. A bilo je i slucajeva da otmicari dobiju otkupninu, ali onda ne puste taoce, nego traze jos vise. Pretpostavlja se da su oko 2000 osoba taoci na Sinaju. Za ovo prepricano ovdje sam saznao iz ovdasnjih medija.

(subota, 22. sep 2012, 09:33) - anonymous [neregistrovani]

film

potresno ali istinito.
Od ovoga bi trebalo napraviti film!

div id="adoceanrsvdcfhklggd">