AKTA - ad akta

Kontroverzni Trgovinski sporazum o suzbijanju piraterije (AKTA), nakon što su ga odbacila tri ključna komiteta Evropskog parlamenta (EP), praktično nema šanse da zaživi u Evropi.

Komiteti EP za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili su se prošle nedelje protiv AKTA uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana EU, na "mala vrata" uvelo cenzuru Interneta i loše se odrazilo na pružaoce Internet usluga i mobilne telefonije.

Iako stavovi komiteta nisu obavezujući, ovim je praktično zadat smrtni udarac sporazumu koji su u januaru 2010. godine potpisale EU, SAD, Kanada, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, Koreja i Maroko, a koji je još od tada predmet žestokog spora.

AKTA obavezuje potpisnike da kriminalizuju sve oblike kršenja autorskih prava - od falsifikovanja poznatih brendova do besplatne razmene filmova, muzike i drugih sadržaja putem Interneta.

Upravo su odredbe vezane za internet, u kojima se predviđaju žestoke kazne za sve koji "omogućavaju, podstiču ili potpomažu" Internet pirateriju izazvale uzbunu pobornika ljudskih prava.

Ukoliko bi se ove odredbe široko tumačile, tvrde protivnici AKTA, pod udar zakona bi mogli da dođu svi u čijim se kompjuterima ili mobilnim telefonima nađu sadržaji zaštićeni autorskim pravima ako su besplatno skinuti s interneta.

Pored toga, internet provajderi bi mogli biti primorani da vrše nadzor nad sadržajima koje klijenti razmenjuju kako ne bi i sami bili optuženi za podsticanje ili omogućavanje piraterije.

Sumnje u dobre namere pobornika AKTA izazvala je i okolnost što je javnost bila isključena iz procedure sastavljanja ovog sporazuma, ali su moćne svetske korporacije učestvovale u njegovom oblikovanju.

Uzalud je evropski komesar za trgovinu Karel Guht, pokušavajući pred evropskim parlamentarcima da odbrani AKTA, tvrdio da će se sporazum primenjivati isklučivo na one koji piraterijom ostvaruju komercijalnu dobit i da će privatnost građana biti zaštićena.

Izvestilac EP za AKTA Dejvid Martin, koji je više puta žestoko kritikovao sporazum, izrazio je zadovoljstvo stavovima komiteta.

"Ubeđen sam da će Parlament na plenarnoj sednici uvažiti moje argumente i većinom glasova odbaciti AKTA", rekao je Martin za briselski portal EU Obzerver.

Međutim, čak i u slučaju da Parlament na sednici u julu usvoji ovaj sporazum, to još ne znači da će on biti sproveden: mora da ga odobri i Evropski savet, jednoglasnim mišljenjem svih 27 zemalja članica, što je praktično nemoguće pošto su parlamenti nekoliko članica EU već odbacili ovaj akt.

Iako su 20 članica EU ranije potpisale AKTA, većina je, suočena sa masovnim protestima, naknadno odlučila da ga ne ratifikuje, a neke zemlje, poput Slovenije i Poljske, su povukle potpise.

I konačno, ostaje da se čuje obavezujuće mišljenje Evropskog suda pravde, koji već nekoliko meseci razmatra da li je AKTA u skladu sa Evropskom poveljom o ljudskim pravima i ostalim temeljnim zakonima.

Ukoliko se i sud izjasni negativno, AKTA definitivno odlazi ad akta, a svetske korporacije moraće da nađu drugi način da zaštite svoje proizvode od krađe i kopiranja.