Златиборски пашњаци идеални за узгој црних агнус говеда

Прошле су деценије откако су се на Златиборским суватима могла видети безбројна стада говеда. Одавно посусталом сточарству, нови замајац је фарма, и то црних ангус говеда, изузетних карактеристика, погодних за узгој у планинском и брдовитом подручју.

Постојбина им је далека Шкотска, широм света су познати као раса која није захтевна, а месо им је изузетно цењено и квалитетно. Живе на отвореном, пасу, све до снегова, дохрана је минимална, а не музу се, већ само користе као месна раса. И Златибор им, показало се, потпуно одговара, па се на ових 300 хектара хране, расту и уживају.

"Не требају штале, не треба много, они су напољу 24 сата дневно и 365 дана годишње, саме се теле, јако мало радне снаге треба да би се неки резултати постигли, изузетно квалитетно месо се добија од њих. Природна испаша, на Златибору, једноставно, чини велику разлику", каже Данијел Вучковић, један од власника фарме ангуса.

Узгајају се по систему крава-теле, рано стасају за репродукцију, и ту се води рачуна да тељење почне од пролећа, како би ново грло до зиме ојачало. Имају одличан прираст, нису склони болестима, али су, наравно, под редовним ветеринарским надзором.

"Предност коју је овај простор дао - и еколошки чист, и ова надморска висина, Србија има простора за још пуно оваквих ситуација, јер просто, села су са све мање становника , све мање стоке, ово је начин који не изискује превише радне снаге, да се створи једна врло квалитетна и добра врста меса која је јако тражена", објашњава Зоран Мићовић, доктор ветерине.

У Србији, узгој ангуса је у повоју, али све већа потреба за говеђим месом, исплативост производње, субвенције, могућност извоза и неискоришћени пашњаци, довољни су разлози за развој овог вида говедарства. Данијел је то схватио и из потпуно друге пословне сфере, уз стручну помоћ, успешно се пребацио у ову производњу хране.