Зашто нико не жели функцију у краљевачким месним заједницама

Чланови савета Месних заједница и председници које су они бирали, на функцији су од 2014. године. Дуплирано трајање мандата у локалној самоуправи оправдавају чекањем да се градске одлуке ускладе са изменама Закона о локалној самоуправи усвојеним 2018. године.

"Након тога деси се корона, након тога једни избори, други избори, референдум, тако да се надам да ћемо вероватно, највероватније у овој години одрадити тај посао", каже Ненад Марковић, председник Скупштине града Краљева.

У њему велики број изабраних пре осам година не планира да учествује. Један од разлога је то што их обављање функције – кошта. Чак је и једина накнада од око 7.000 динара за путне трошкове укинута пре неколико година јер, кажу у локалној самоуправи, није била по закону.

"Баш сам пре три дана био у Краљеву, морао сам да идем да потпишем завршни рачун и нешто око нове фискализације и дигиталног потписа и то. Морао о свом трошку да идем, а гориво је минимум 2.000 динара", каже Драган Јевремовић, председник Месне заједнице Студеница.

Мештани сами плаћају и пројекте са којима, код локалне самоуправе конкуришу за новац, без гаранције да ће га и добити. А због нерешених проблема, кажу, комшије поглед упиру у њих. То смета и онима који су задовољни постигнутим.

"Месна заједница је правно лице, имате свој жиро рачун, имате депонован потпис, имате печат. Кривично сте и материјално одговорни. Притом немате никаква или готово никаква овлашћења, односно оно што донесете као одлуку, то не обавезује буквално никога", наводи Раде Ерац, председник МЗ Грдица.

"Велики је проблем на територији свих ових месних заједница где је мали број становништва било шта урадити. Зато што смо далеко од града, како каже дете док не заплаче, мајка му ништа не да. Тешко је, стално се плаче, али мало се ради", каже Драгован Вукосављевић, члан Савета МЗ Студеница.

Да може и другачије, показује пример Шапца. Тамошњим месним заједницама се враћа порез на имовину који плаћају мештани, а предлози шта ће се радити на инфраструктури у селу, увек долазе од самих мештана. Да ли би се, због разуђености терена, тај пример могао применити на месне заједнице у Краљеву.

"Постоје месне заједнице које су удаљене од града које немају никакву производњу у смислу фабрика, провредних делатности било каквих, онда би дошли у ситуацију да у те месне заједнице не можемо да уложимо ни динара, а да би у неке месне заједнице улагали готово сав новац", Ненад Марковић, председник Скупштине града Краљева.

Председник краљевачке скупштине наглашава и да сваки грађанин на сајту Града може да предложи шта да се гради. А да ли ће се и градити, зависи од могућности.