Живот са девет хиљада динара

После две деценије рада на железници Светлана Думић је 2009. године остала без посла. Није успела нигде да се запосли и сад са 53 године живи сама у трошној кући и прима социјалну помоћ од 9 хиљада динара месечно.

"Овде живим већ 5 година, газда је купио кућу пре две године и од тад не плаћам кирију, једино рачуне, газда за сад има разумевања", каже Светлана Думић.

Према важећим законима Светлана прима социјалну помоћ 9 месеци, а након паузе од 3 месеца поново има право да поднесе захтев за новчану надокнаду.

"Друго право које могу да остваре је право на једнократну помоћ коју најчешће и користе када дође до прекида и кад је пауза до годину дана. Могу остварити своја права, али морају поднети захтев за једнократну новчану помоћ", објашњава Весна Барбуљ, руководилац тима за одрасле и старе у Центру за социјлани рад.

Светлани је најтеже зими и тад скоро и да не излази из куће, а тешко је поднела и гудбитак родитеља: "Најтеже ми падају туга, самоћа, болести, немаштина, све ми је потребно, жељна сам свега".

Према градској одлуци о социјалној заштити грађана Панчева за овакве случајеве је организована и народна кухиња у којој се дели сваког дана бесплатан оброк.

О томе Весна Барбуљ, руководилац тима за одрасле и старе у Центру за социјални рад каже: "Што се тиче бесплатних оброка, могу да их користе сви који су истог нивоа примања новчане социјалне помоћи, али и сви остали који остваре то право и имају за тим потребу".

Центар за социјални рад у Панчеву има 12.000 корисника који испуњавају услове за добијање социјалне помоћи, али некима је потребно само мало више разговора и дружења које може понекад помоћи и више од било ког лека.