четвртак, 27.01.2022, 15:16 -> 16:03
Извор: РТС
Аутор: Вања Чолић
У нацистичком радном логору у Бору биле читаве породице
У окупираној Србији убијено је око 85 одсто Јевреја који су у Југославији живели до Другог светског рата. Неке су нацисти стрељали, а многи су нестали у логорима смрти. Само кроз нацистички радни логор у Борским рудницима прошло је 30.000 затвореника.
Према неким изворима цео Бор и околина били су велики логор опасан бодљикавом жицом. Сви одрасли мушкарци имали су обавезу да раде у борском руднику од 1941. године, али је то био и кажњенички логор за припаднике НОП-а .
У суровим условима слабо обучени и лоше ухрањени радили су ту, осим Срба, Пољаци, Грци, Италијани и велики број Јевреја.
"Крајем '43-44. пристиже велики број, у неколико тих таласа, пристиже велики број Јевреја, принудних радника који овде у Бору раде све до октобра-новембра четрдесет и четврте. У једном тренутку се спомиње да их је било укупно принудних раднике негде око седам хиљада на пословима у подземној експлоатацији и на површинским радовима негде око двадесет хиљада радника, што подразумева и раднике који су радили на тој прузи до Костолца", каже Драган Стојменовић из завичајног одељења библиотеке Бор.
Горан Грамић, аутор документарног филма "Бакар вреднији од живота" истиче: "Једна чињеница коју на смемо занемарити у сваком погледу је да су њихове породице читаве, где су биле и жене и деца, не само одрасли људи који су ту радили, тако да се то свакако не сме занемарити."
У пројекту и на вебсајту Савеза јеврејских општина Србије "Јевреји из Бачке и Мађарске у борским рудницима" ускоро ће јавности бити доступна мапа локација радних логора, дигитализована историјска грађа, фотографије и прикупљена сведочанства како би архивска грађа била трајно очувана.
Октобра 1944. нацисти се повлаче из Бора притиснути Савезничким снагама и у "колони смрти" страда на хиљаде логораша. Споменик великом мађарском песнику, јеврејског порекла, Миклошу Раднотију у Бору уједно је и споменик свим страдалим логорашима.
Велики песник је, кажу, за нешто мало хране коју је разменио у радном логору, добио свеску у кјој је свакога дана записивао своју лирику. Тако је настао "Борски нотес".
"Миклош Радноти је, на жалост, страдао у Араду надомак свог града, своје куће, ту су га стрељали мађарски фашисти", каже Драган Стојменовић из библиотеке Бор.
На градском гробљу у Бору подигнут је споменик страдалим Јеврејима у Другом светском рату.
Коментари