Зашто је значајно да негујемо ћирилицу

У славу рачанских монаха, писаца и преписивача, чија школа је имала посебан допринос у очувању српске писмености, трећу годину заредом, у Бајиној Башти се одржава „Ћирилична баштина", манифестација посвећена националном писму, националној култури и историји.

Проф. др Рајна Драгићевић, лексиколог и лексикограф, подсећа: "Целокупна српска књижевност, целокупна српска култура од најстаријих времена до данас, а то значи још од 11. века па све до Другог светског рата, писана је ћирилицом. И поред тога ми данас морамо да доказујемо да је ћирилица основно писмо, да треба да се вратимо ћирилици, да треба да бринемо о ћирилици и да треба да доказујемо да је ћирилица наше примарно писмо."

Уз предавања, промоције, изложбе, музички програм и едукативне садржаје за децу, у оквиру "Ћириличне баштине" додељене су награде за најбоље фотографије и признање за изузетан допринос у очувању и неговању српског језика и писма.

Добитник награде "Ћирилична даровница" Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, каже: "Гдје год да живио, у Републици Српској, Србији, Црној Гори, или било гдје у свјету, народ који не сачува свој језик, писмо, вјеру, не може да постоји."

Добитница награде за најбољу фотографију је Јелена Ђокић из Коретишта код Гњилана. На њеној фотографији је тканина на којој пише спојено не знам и девојка која одваја ту реч, да би било исправно. И њена порука је недвосмислена. "Ћирилицу треба сви да користимо, то је нешто најдрагоценије што поседујемо."

Синиша Спасојевић, председник организационог одбора „Ћириличне баштине", нада се да ће временом то постати културна манифестација која ће допринети да се ћирилица користи у свакој прилици. До тада, она има за циљ да подстиче, негује и популаризује коришћење ћирилице.