Вучјански крај, осамнаестогодишње сликарско надахнуће

Уз лепоту планине Kукавице, хидроцентрале која непрестано ради од 1903.године и старе воденице би могле туристички да оживе вучјански крај. Kањон Вучјанке посебна је инспирација за уметнике.

Уклесан у камену, између највиших врхова Kукавице, дугачак 2 километра, кањон осваја на први поглед.У прелепом природном амбијенту 15 воденица.Снагом Вучјанке и камена, с љубављу и знањем које се преноси са колена на колено, и данас се у Митровој поточари старој два  века мељу пшеница и кукуруз.

"Најмање 20 година ми је продужила животкаже водениар Борислав Михајловић, " овде сам од малих ногу, од пете године. Прво са дедом, па са оцема, сад сам остао сам."

 Рај за љубитеље природе и уметнике. Јединствени атеље за  дванаесторо сликара. Надахнуто стварају уз хук Вучјанке. Различите генерације, ликовни рукописи, али утисци исти.

Kристијан Филиповић,академски сликар из Лесковца, импресиониран је пределом и тиме што се светло мења на сваих 15 минута до пола сата. То је, каже, прави изазов за сваког сликара пејзажисту.

Јелену Цветковић,сликарку из Лесковца, инспирише историја тог краја.

 Рођена Вучјанка, академска сликарка Александра Трајковић, признаје да је привлачи родни крај, успоменама, мирисима...Насликала је њихову  планину која има, каже,  превелику снагу.

Kад се виде и осете посебни мириси, боје, сва лепота, кањон Вучјанке се, кажу уметници, тешко напушта. Зато је ово место већ 18 година сликарска колонија.

Циљ свих програма је презентација  културних и  изванредних туристичких дестинација тог краја, каже Братислав Станисављевић, директор Дома културе Вучје.

На платнима нетакнута природа, знаменитости и симболи вучјанског краја. Изложбу ће половином јула најпре видети Вучјанци а потом ће путовати широм Србије.