Где расте дебља, а где тања паприка – искуство једног повртара из Пријепоља

Његош је одлучио да ових дана засади готово три хиљаде садница паприка више него прошле године, и то хибридне сорте супериор, коју већ деценију пласира у околне градове, али и на север Црне Горе и у Немачку.

Његош Стојадиновић открива да има систем за наводњавање, трактор са 12 прикључака, фрезе,  плугове, приколице, браздаче, вадилице, садилице и да све то утиче на првокласан род поврћа.

Да би стигао да посади паприку на хектар и по, одмах потом и купус за који сам спрема расад, кромпир, обрао малине, све на око четири хектара земље под закупом, не може без помоћи сезонских радника.

Помажу му и брат и родитељи који су, каже мајка, до пре десетак година имали врт само за сопствене потребе.

Зими, кад се одмарају од поврћа, Стојадиновићи сакупљају брезове гранчице за метле, не размишљајући о пластеничкој производњи.

Тајна је у великом струјању ваздуха, па је паприка, на пример, свежија и меснатија али истог квалитета као она из пластеника која је, ипак, тања.

Зато се у том крају људи већином опредељују за узгој на отвореном. 

Очекује да ће у септембру убрати, као и ранијих година, око 30 тона паприке за већ уговорене купце.