Ко се још боји петка тринаестог

Петак 13. неки сматрају баксузним даном и радо би да га прескоче, за многе је дан као и сваки други, често и повод за шалу. Ипак, они који сматрају да овај датум не доноси срећу, ако им изазива нелагодност или страх можда пате од параскевидекатриафобије.

Иако већина људи зна да је сујеверје или празноверје уверење које није засновано на логици, има и оних који се враћају уназад када им црна мачка пређе пут, или не излазе на петак тринаести.

Срећу, сматрају, доноси оџачар или детелина са четири листа. Димничар Млађан Станојевић каже да му људи понекад траже жицу из четке – за срећу.

Има и оних који су  рођени у петак, тринаести: 

"Ја разбијам сујеверје петка 13. зато што сам баш рођена на тај дан 1996. године", каже једна суграђанка, "и моји родитељи кажу да су тада разбили сујеверје које су имали пре тога."

Једно од распростањених сујеверја је куцање у дрво, сматрало се да у њему живе духови, и да се тиме тера лоша намера.

И страх од разбијања огледала је чест, као и пролаз испод мердевина. У неким земљама нема броја 13 на кућама и на стамбеним зградама.

Сујеверјем лакше објашњавамо нешто што не познајемо. Психолози кажу и да је то људска потреба, а социолози да је мит.

"Млади људи ће данас сигурно рећи петак је 13. нећу отићи у кладионицу. Хирург данас неће казати петак је 13. ја нећу оперисати", истиче др Данијела Здравковић, професор на Педагошком факултету у Врању. "Сасвим је јасно да постмодерно друштво негује и даље популаризацију овог мита."

Ово широко распрострањено сујеверје могло би да потиче још из средњег века и да има чак и библијско упориште. Поједини историчари тврде да је то био дан када је Ева навела Адама да загризе јабуку, када је почео потоп и градња Вавилонске куле.