Кад упече "сиџа" у децембру у Краљеву

Сиџа, или за некраљевчане, летња врелина. Само десетак дана прошло је од појаве црно-белог часописа до Фејсбук групе која броји готово десет хиљада Краљевчана из целог света.

„Чак је Чикаго у топ-десет градова по броју читалаца Сиџе“, каже Драган Благојевић, коаутор и издавач Сиџе.

И самим ауторима и издавачима часописа је нејасно шта се заправо догодило. Затечени су колико успомене могу да огреју, јаче и од сунца усред лета – по „сиџи“.

„Уопште нисмо очекивали тај публицитет, нисмо тражили, нисмо желели да прича иде у том правцу. Циљ нам је био да то буде једна прича о Краљеву, уска, лепа и да ми сачувамо приче о тим нашим људима“, наводи Јован Антонић, коаутор и издавач Сиџе.

О Дулету Биндеру, Аци Намешталки, Кимију, Чомбету, то су људи мало познати већини Србије, за Краљевчане су легенде о којима се препричавају анегдоте.

Црно-беле странице подсећају на занимљиву историју, симболе који овом граду дају неодољив шарм.

Симбол Краљева, споменик Српском ратнику који се популарно зове Милутин, налази се у полукругу. Ни архитекте не могу да објасне зашто није круг. Ни емисија, кажу, не би била довољна за приче о Краљеву и Краљевчанима.

„Лепота Краљевчанки се највише види по сиџи, кад је лепо време. Да ли на градској плажи, да ли увече на корзоу“, каже Драган Благојевић, дугогодишњи новинар и коаутор Сиџе, а Јован Антонић објашњава да је то „та веза између сиџе и свега осталог у Краљеву“.

Уредничком колегијуму Сиџе од другог броја придружују се чланови Фејсбук групе. Две стране биће посвећене њиховим најзанимљивијим објавама и фотографијама.