Како је изгледала прва српска застава

Милешеву и двор српског краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног и синовца Светог Саве, краљева блага и државна знамења напустила су када је Владислав био принуђен да призна свог брата Уроша за краља српских земаља, а он отишао у Зету.

Ове драгоцености Владислављева удовица, краљица Белосава, предала је на чување дубровачком Архиву. Биле су ту иконе опточене златом и сребром, јеванђеља, скупоцени вез, сребрне и златне рипиде, одоре и српска застава.

"Као редак реликвијар, јер ту су само вредне ствари сачуване, налазила се и српска застава", истиче Славољуб Пушица, историчар. "Од тог времена, до данашњег, српска застава је увек црвено-плава и то је, у ствари, један историјски траг који говори да у том 13. веку Срби већ имају своју заставу."

Осим боје и свилене тканине, у дубровачким списима, нема детаља о овој застави, али тај црвено-плави стег, бојом је исказивао вековне идеале српског народа - оне који ће постати и симболи видовданске етике: црвена је означавала одбрану слободе, а плава одбрану правде.

О даљој судбини те најстарје познате српске заставе не зна се баш моного. Она се помиње још једном - 1281. године, када је син краља Владислава, жупан Деса, послао делегацију из Котора за Дубровник,да из тамошње благајне врате краљеве и краљичине драгоцености. На списку тих преузетих ствари је, наравно, била и свилена, црвено-плава застава.

Српска застава мењала се, потом, а сећање на немањићки завет, стару славу и државу, остало уткано и бојом, у заставе и барјаке које ће ослободиоци носити. Данашња српска застава је озваничена Сретењским уставом и уз црвену и плаву има и белу боју.