Римски мост код Љубовије одолева вековима

Римски мост на реци Љубовиђи један је од ретких старих камених мостова сачуваних у Србији, за које се сматра да су грађени 60-их година старог века, када су Римљани насељавали подручје Балкана. Тај мост спаја и две општине, Љубовију и Осечину, које планирају да од њега направе туристичку атракцију.

У нетакнутој природи, и доступан само путницима намерницима, Римски мост вековима одолева зубу времена, али и ћудима плаховите Љубовиђе. Претпоставље се да су га градили Римљани у намери да премосте реку која се налазила на чворишту путева који су водили у три правца: ка старом граду Орловине са једне, Соко граду са друге стране, и Сирмијуму који је био престоница римске провинције Доње Паноније.

„Ово је један једини мост такве врсте сачуван на подручју Србије од Западне Мораве па до Саве, практично припада у ону категорију елегантних витких мостова, пандан њему су три моста, слична њему сачувана на подручју Србије и то у Вучитрну Војиновића мост, Јакчијски мост у Кратову и мост на Увцу код Сјенице”, каже историчар Сретен Цветојевић.

Мост је висок 5,5 метара. Зидан је од камена седра који је везиван металним кламфама, а затопљен оловом, због чега је, верују, и остао сачуван, нарочито након поплава 2014. године када је оштећена лева страна моста. Због својих година, али пре свега због изузетне лепоте, Римски мост незаобилазно је место туриста који долазе у тај крај.

„Римски мост највише походе љубитељи природе, бициклизма, планирани који на својим рутама обавезно застају на овом месту, фотографишу се, праве паузу, љубитељи природе, сакупљачи лековитог биља”, каже Слађана Грујичић, директорка ТО Општине Љубовија.

Римски мост или латинска ћуприја потпуно је реконструисан 2016. године, и ово је један од 128 археолошких локалитета на териотирји Азбуковице, Подгорине и Рађевине.

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи