Шездесет година Књижевног клуба "Багдала"

Рођена из велике љубави оних којим је лепа реч била животни мото - књижевна "Багдала" је расла, развијала се и успешно одолевала изазовима времена, заузевши посебно место у историји домаће периодике и књижевности.

"Не видим у Србији превише часописа који имају овакав живот, овакву динамику, ту врсту вредносног нивоа који су успели да одрже за све ове деценије", истиче Михајло Пантић, писац и професор Филолошког факултета у Београду.

Без "Багдале" ни српска књижевност не би можда имала толико значајну биографију, сматра Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије:

"Ја сам одрастао са Багдалом, њен сам члан још од гимназијских дана. Па и књиге које сам написао мање-више оне прве, објављене су у ‘Багдали’.  Без ње би и биографија српске књижевности била сиромашнија. Многи су се писци заправо афирмисали у часопису објављујући и сарадјујући. Отуда на књижевној мапи Србије, па и некадашње веће државе, ‘Багдала’ имала видно место."

Кроз часопис који је иницирао и плодну издавачку делатност, Крушевац се књижевно и културно повезивао са светом.

Издавачка кућа "Багдала" објавила је дела више од 45 савремених писаца, авангардних француских песника за које дотле српски језик није знао, наглашава Љубиша Бата Ђидић, некадашњи директор те куће:

"Багдала је била значајна по томе што је почела да објављује првог писца, младог писца, али је почела да објављује истовремено и неке авангардне едиције које су изненађивале српску културну јавност. Ми смо издали преко 45 писаца савремених француских песника за које дотле српски језик није знао. Једног Превера издаје прва Багдала, ми дотле Превера нисмо познавали, Сен Џон Перса нобеловца, итд. итд. Имали смо и едицију ‘Источник’ која је у она тешка времена идеолошка, почела да објављује српску културну баштину, да откриватај  наш средњи век. Едиција ‘Завичај’ прва почела да објављује писце наше дијаспоре, а едиција ‘Антологије несврстаних’ донела је и освежила наш језик непознатим културама света Азије, Афријке, Латинске Америке, aрапских земаља. Имали смо око 2.000 првих издања, поновљених да и не говорим. На част и српској култури и овом јубилеју."  

"Превера је прва издала Багдала, ми дотле Превера нисмо познавали, Сен Џон Перса нобеловца итд.итд. Око 2.000 издања првих је било. Поновљених да и не говорим." 

За разлику од Књижевног клуба и часописа, издавачка кућа "Багдала", након четири деценије рада, угашена је попут многих других културних установа.

"Књижара која је била, чак у једном тренутку и ‘Слово љубве’, галерија, допринели су да та уметност и поливалентност клуба буде на највишем нивоу", каже Небојша Лапчевић, председник Књижевног клуба "Багдала". "Није било лако очувати излажење часописа непрекидних 60 година, са ових 518 бројева, али наша жеља је да наставимо са радом, да обновимо издаваштво и то смо учинили с неколико књига поводом јубилеја."

Традицију вредну поштовања наставља "Мала Багдала" часопис за децу и младе, који је сарађујући са крушевачким школама дошао до 50. издања.