Васпитачи мање чекају на посао

Милан се на Високој школи за васпитаче у Алексинцу припрема за свој будући позив.

"Волим да радим са децом, а има овде доста праксе", каже Милан Тасић, студент друге године основних студија, "близу ми је, приступачно, а школарина није висока."

Уз то, ова школа има и две предшколске групе у својој згради, специјалистичке смерове за припремни предшколски програм, музичко, и једина у Србији за драмско васпитање, а дипломци ове школе успешно се запошљавају у иностранству.

"И са основним и специјалистичким студијама у иностранству запошљавају се без нострификације дипломе", истиче Стојан Обрадовић, директор Високе школе за васпитаче струковних студија Алексинац. "Посебно су атрактивне Норвешка, Швајцарска, Шведска. Годишње стиже десет захтева за заснивање радног односа у иностранству и само траже потврду дипломе."

Томе доприноси и много праксе - 300 сати током трогодишњих студија, што је седам пута више од прописаног минимума. Студенте основних студија и специјализанте затекли смо у вртићима, у раду са децом.

Милош је, каже, увек желео да ради са најмлађима и "потпуно се пронашао" у овом послу. А са дипломом васпитача на посао је чекао око три године:

"Тешко је наћи посао у Србији и чекао сам, али има људи који много више чекају."

Зато није необично када наставници физике и историје или, што је најчешћи случај, учитељи без запослења, упишу школу за васпитаче. Са том дипломом могу да се запосле не само у иностранству и у државним, већ и у приватним вртићима и играоницама.