Ћоровићеви сусрети писаца и историчара

У раду научног скупа у Гацку "Херцеговачки устанак и велика Источна криза" учествовало је тридесетак истакнутих историчара.

Др Дејан Микавица, шеф Катедре за историју Филозофског факултета у Новом Саду, сматра да "обележавање овог догађаја представља помак и значајан детаљ који се односи на целокупну историју борбе за национално ослобођење српског народа и његово уједињење у једну државу."

Тема овогодишњег Округлог стола "Српска проза данас" у Билећи било је књижевно дело академика Мира Вуксановића. Проф. др Марко Недић, књижевни критичар, оцењује да је Вуксановић, поред неколицине других писаца, својим делом обележио прву деценију двадесетог века у српској књижевности. Недић подсећа да је Вуксановић тада објавио свој познати Семољски циклус или Семољску трилогију, у коме је успео да старе речи представи на нови начин:

"Тако је изазвао праве књижевне ефекте какве су могли да изазивају и његови претходници, такозвани постмодернисти, које је он, у ствари, превазишао својим односом према народној традицији, вуковском језику и према свему ономе што је у нашој језичкој, књижевној и духовној традицији", наводи Недић.

У Дому културе у Гацку уручена је награда "Владимир Ћоровић" др Радивоју Радићу, редовном професору Филозофског факултета у Београду за књигу "Друго лице Византије".

Др Радић објашњава да је у књизи расправљао о свакодневном животу Византије. Ту се, каже, нашло места за византијске вицеве, пољопривредну и медицинску енциклопедију и за византијско поимање времена:

"Једно поглавље посветио сам малим, обичним људима о којима нема много података, али издвојио сам седамнаест биографија тих малих људи и тако дао једну свеукупну слику
другог лица Византије, које је другачије од оне велике историје."

Жири је једногласно одлучио да овогодишњу награду "Светозар Ћоровић" добије Мирослав Јосић Вишњић за приповедачку књигу "Ђурђевдан и други датуми". Жири је одлуку донео у
понедељак, 7. септембра, а писац је преминуо сутрадан. Повеља ће накнадно бити уручена његовој породици.

Видовданска повеља, која се додељује за значајне резултате на уздизању културе и напретка Билеће, постхумно је припала Николи Асановићу, једном од утемељивача Ћоровићевих сусрета писаца. На вечерима лауреата изведен је културно-уметнички програм у коме су учествовали хорови, гуслари, глумци, сликари, рецитатори и пијанисти.