Мачвански уметник слика вином

У кући Слободана Заблаћанског вино се точи за пиће али и као боја. Црвено, црно или бело, бира се по јачини танина, јер се вински трагови четкицом временом мењају, али не бришу.

Једина разлика је, како наводи, што се вишак боје може скидати уснама.  Његове слике тако миришу на грожђе, одишу топлином и  попут винограда воле и сунце и људе.

"Слика сазрева временом као и вино у бачвама или боцама. Кад дође у стадијум сепије онда је сазрело и ту стаје.До сада сам радио црвеним и црним вином. На местима сам убацивао и бела али сада ћу да  урадим део слика само белим вином. Многи ће да мисле да ту нема ништа ново, али
временом се танини суше и од белог вина може да буде јако лепа слика", каже Слободан Гале Заблаћански, сликар.

Слободан Заблаћански експерт је за византијско хришћанско сликарство. Усавршавао се на Хиландару, а због познавања живописа награђен је чином "Агио Зоографа". Осликавао је православне светиње у Америци, али и цркву у родним Глушцима.

Сликање вином је, каже, најпре било мало истраживање, а после изложбе у Паризу мотив и велики изазов.

"Инспирацију налазим у вину и свему лепом што је везано за вино. Сав тај вински манир о коме се толико прича у Србији. Моја порука би била да у свему треба наћи љубав. Љубав у сваком моменту, да ли је љубав у вину или као верски мотив, само љубав и љубав...", каже Слободан Заблаћански.

Вечно заљубљен у уметност и своју Мачву, овај необични стваралац већ пакује радове за изложбе у Бечу, Цириху и Амстердаму, где ће осим сликарских показати и сомелијерске вештине, упарујући укусе српских вина и козијег сира из завичаја. 

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269