Дани суваче у Кикинди

Постојећа сувача у Кикинди саграђена је 1899. године. Сваке године, другог викенда у јулу, Народни музеј организује манифестацију "Дани суваче" уз пригодан програм за децу и старије суграђане.

Главни део суваче је дрвено коло, пречника од 10 до 15 метара, у које су се упрезали коњи. Коњи су покретали коло, а оно је преко система зупчаника окретало два пара камења за млевење. Од броја коња зависила је и брзина, односно количина самлевеног жита, али и паприке, бибера и цимета.

"Упрезао се најмање један пар коња, а највише шест пари", објашњава Славица Гајић, кустос кикиндског Народног музеја, додајући да је један пар коња за сат времена могао самлети и до 100 килограма жита.

Најфиније бело брашно добијено млевењем у сувачи било је за 15 одсто скупље од другог, а коришћено је чак и на Бечком двору. Добар познавалац суваче је и двадесетшестогодишња Кети Хас, докторанткиња антропологије из Питсбурга, која, са колегиницама, годинама изучава историјско наслеђе Кикинде.

"Некада је Кикинда имала педесет сувача, а сада је само једна у целој земљи", каже Кети.

О сувачи, која је под заштитом државе, брину чланови Етно удружења "Сувача".

Председница удружења Радојка Вујадинов каже да они крече зидове, косе траву около и упознају грађане са овим културним добром.

Овогодишња манифестација "Дани суваче" окупила је велики број грађана. За најмлађе је организована радионица на тему "Хлеб у народној традицији", док су старији приказали вештине и умећа везане за домаћу радиност и фолклор.

Чланице Етно удружења "Сувача" припремиле су традиционалне банатске специјалитете, међу којима се истицала торта направљена у облику старог млина.

Кикиндска сувача је једна од две сачуване у Европи и уврштена је на листу тринаест најугроженијих културних добара од изузетног значаја.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745