Малинари желе одмах да договоре аконтну цену, многи још чекају новац од хладњачара

Тридесет евра кошта килограм српске малине у Западној Европи, али дугачак је пут до тамо, поплочан скупом производњом, недостатком добрих садница, менталитетом. Зато ће малинари 15. марта са министарством пољопривреде и хладњачарима покушати да договоре такозвану аконтну цену и нове кредите.

"Да поново не идемо на крилима цене од 1000 динара и од 800 динара, а онда добијемо контраефекат и будемо колатерална штета. Ако је неко давао цену, нисмо је ми давали него неко изнад нас. Тај менаџмент извоза. Они су је формирали, цену откупа, они су и погрешили, у свему томе нисмо добили праве сигнале", поручује Божо Јоковић из "АгроЕко воћа" из Ариља

Многи хладњачари су остали дужни произвођачима, па од државе траже залог за нове кредите за исплату дугова. Без тога произвођачи не могу да крену у производњу.

"Сезона почиње већ за два месеца и морамо јако брзо да реагујемо како би произвођачи спремно ушли у почетак вегетације", истиче саветник министарке пољопривреде Ненад Доловац.

Решење за проблем малине стручњаци виде у удруживању - по моделу италијанских произвођача јабука који су и акционари хладњача.

"Они добију у време бербе 30 посто од цене, касније 35 посто и када се прода та јабука онда се то све дели, а овде смо код производње малине кренули погрешним путем. Хладњачари су одвојени од самих произвођача", наводи проф. др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Деведесет пет одсто српске малине поједе се у инистранству, а највише у Француској и Немачкој. У 2022. години извезли смо за трећину мање него претходне, али је због високе цене вредност извоза био исти. Страхује се да ће ове године род бити још мањи ако се не измире дугови произвођачима.