Читај ми!

Премије у пољопривреди су важне, али није све у парама

Никада већи аграрни буџет поздрављају и пољопривредници и стручњаци. Кажу да је новац за субвенције и инвестиције најважнији, али да то није довољно да би уз измену неких правила у производњи и организацији система, корист и за пољопривреднике и за потрошаче била многоструко већа.

Пара никад доста, али није све у парама. Стручњаци и произвођачи кабинету у Немањиној 11 предлажу мере за које кажу да ништа не коштају а много вреде.

"Око 840 милиона литара млека премирамо, кад видите колика је премија за млеко, колико новца дајете, а у ствари немате ефекта јер се исплата новца ради преко млекара, а не директно према произвођачима - тако да да морамо да извршимо неке измене", каже проф др. Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Земуну.

То што се млекари не исплати да више од млека плати гориво, како би цистерна стигла до удаљеног пољопривредника са само неколико крава, не би био проблем за сељака када би му се омогућило да у свом дворишту, сировину праради у сир, и да га ту и прода.

"Унапређење и промовисање прераде на самим газдинствима кроз омогућавање флексибилности прераде пољопривредним газдинствима и продаја кроз такозване кратке тржишне ланце, кроз рурални туризам, на локалним тржницама, свакако значајно може допринети и преради и профитабилности пољопривредне производње", рекао је др Владо Ковачевић са Института за економику пољопривреде.

Поред измене и допуне правилника о производњи хране на пољопривредним газдинствима, тражи се и боље решење за подстицај и уређење задруга.

"Говоримо о правим задругама, задругама које послују по међународним задружним принципима, не говоримо никако о искривљеној задружној пракси која је нажалост још увек присутна у нашим условима", каже проф. др Жаклина Стојановић, декан Економског факултета у Београду.

Закуп државног земљишта, најжешћи је мегдан на коме пољопривредници укрштавају интересна копља. Због стајњака којим њивама враћају плодност, сточари имају право пречег закупа у односу на ратаре. Али на то могу да рачунају Војвођани, у централној и јужној Србији готово да нема државних ораница.

"Имамо многе фарме које нису ни саксију земље имале а баве се узгојем, што је њихово право. Имају 100 или 200 грла и ту настаје велики проблем - морају ићи на тржиште за куповину основних сировина", каже Чедо Кецо из Удружења пољопривредника Агропрофит.

Сточари признају да је проблем и у томе што многи од њих добијено државно земљиште дају у подзакуп ратарима, па нечасном зарадом обарају цену меса правим произвођачима. Траже појачане инспекције.

Пара никада доста. Али без знања нема имања и зато стручњаци позивају државу да задржи и користи научне институте, да се уради анализа, да се види где фали а где можда има и вишка, јер буре које цури никада не може до краја да се напуни.