Читај ми!

Краљица ратарских поља добија субвенције, Србија шећера има и за извоз

Директор Института за заштиту биља Ненад Тркуља рекао је за РТС да Србија има четири шећеране. Произвођачи шећерне репе за наредну вегетациону сезону биће субвенционисани са 35.000 динара по хектару производње. На основу овогодишњих засејаних површина, произвешће се 250.000 тона шећера, за домаће тржиште је потребно 200.000 тона, па ће 50.000 тона бити омогућено да се извезе, рекао је Тркуља.

Србија је једна од ретких земаља у Европи која, осим за домаће потребе, има шећерне репе, односно шећера, и за извоз.

С обзиром на то да због сукоба у Украјини и велике суше, шећер постаје дефицитаран у Европској унији и нашем окружењу, домаће произвођаче шећерне репе држава ће субвенционисати.

Ненад Тркуља, директор Института за заштиту биља и члан Комисије за признавање сорти шећерне репе, рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да ће произвођачи шећерне репе за наредну вегетациону сезону бити субвенционисани са 35.000 динара по хектару производње, а производња треба да буде преко 50 тона по хекатару произведене репе.

"То је веома битна ствар, јер субвенције за шећерну репу у Србији нису постојале, ово је преседан да смо дочекали моменат да шећерна репа буде субвенционисана, држава је то препознала јер шећерна индустрија у Европи и у Србији је у кризи последњих неколико година због тржишта које је 2017. поремећено укидањем квота на производњу шећерне репе у ЕУ", рекао је Тркуља.

Каже да се зато створио вишак шећера, који је утицао на обарање цене шећера па је произвођачу мање плаћена произведена шећерна репа.

Што се тиче услова, то ће комплетно ићи преко уговарања, преко шећерана, али је субвенција намењена произвођачима репе, за примарног произвођача.

"Домаћа шећерна индустрија је уложила пуно у производњу репе оснивањем истраживачко-развојног центра да подржи производњу. То је у складу са стратегијом технолошког и научног развоја Србије, где се гледа да наука буде апликативна и да се што више имплементира у производњу. Успели смо да проценат шећера у репи буде као 2015. године, на прошлогодишњи рекордни ниво око 17 одсто", истакао је Тркуља.

Тренутна позиција на регионалном нивоу

Већина суседних земаља је смањила производњу шећерне репе и шећера затварањем великог броја шећерана.

"Ми имамо ситуацију да можемо да произведемо за домаће тржиште и можемо да извеземо 180.000 тона шећера на инострано тржиште, то је потенцијал за Србију од око 150 милиона евра извоза", каже он.

Битно је да се донела уредба да би се шећерна репа са садашњих 30.000 хектара подигла на 45.000 хектара, чиме бисмо успевали да прозведемо довољно шећера за домаће тржиште и да имамо и за извоз, напоменуо је Тркуља.

Ко може да се пријави за субвенције

Тркуља каже да газдинства морају да буду регистрована да би се пријавила за субвенције, а лимит је 500 хектара по произвођачу.

Додаје да мали број произвођача производи преко 500 хектара, и да ће средстава бити довољно, да произвођачи буду задовољни јер они су остајали у овој производњи иако је ситуација била тешка, јер шећерна репа захтева пуно рада, то је краљица ратарских поља.

Очекује се и неки приход из те производње, то је раније било могуће јер је однос уложеног и цене био повољан за произвођача, али са обарањем цене шећера то је сада поремећено, зато је битна подршка државе, напомиње Тркуља.

Колико ће бити шећера за домаће потребе

На основу овогодишњих засејаних површина произвешће се 250.000 тона шећера, за домаће тржиште је потребно 200.000 тона, па ће 50.000 тона бити омогућено да се извезе. Имамо могућност да извеземо много више, 180.000 тона, и то треба да искористимо.

Каже да ће нам око гаса помоћи Мађари, који имају само једну шећерану и малу производњу, ово је прилика да са домаћим производом можемо да се реванширамо Мађарима на најбољи начин.

Зашто се гасе шећеране

Шећеране се гасе, како каже Тркуља, јер се смањио профит, а остале културе које су много једноставније за производњу добиле су неку цену коју раније нису имале, поготово сада у време сукоба, где све житарице, сунцокрет, имају добру цену у односу на шећерну репу која је најзахтевнија. Шећеране су гашене, а малу производњу имају и Хрватска и Румунија.

"Ми имамо четири шећеране, са овом количином засејане репе – једна шећерана ради на минимуму, шећерна индустрија хоће да подржи произвођача на тај начин да не затвори шећеране. Ако се затвори шећерана, гаси се сировинско подручје око шећеране. Шећеране су нам распоређене регионално, у Срему, Банату и Бачкој", каже Тркуља.

Директор Института за заштиту биља подсећа да смо извозили у БиХ, Албанију, Северну Македонију, Грчку, Италију.

Компликована технологија производње репе 

Наводи пример Италије, која има потрошњу од 1.800.000 тона шећера, а произведе мање него Србија. "Била је једна од водећих земаља и имала је своје истраживачке центре, који су угашени. Србија од 2020. улази у развој у погледу производње репе и шећера. Са подршком државе на добром смо курсу и успећемо да искористимо све потенцијале који су доступни", указао је Тркуља.

Према његовим речима, технологија производње репе је компликована и без подршке струке и науке нема напретка.

"Од 2015. дошло је до технолошких проблема, овог момента радимо на развоју за наредне године, без науке се не може планирати", закључио је Тркуља.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво