Читај ми!

Штедимо на ономе штo нам није потребно, јавна предузећа достављају планове

Државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Јованка Атанацковић рекла је за РТС да грејна сезона почиње на време, морамо да више користимо топлотну енергију, а што мање струју. Атанацковићева износи податак да је примљено 211 планова уштеде када је реч о локалним самоуправама, привреди и јaвним предузећима.

За последњих годину дана Србија је за увоз струје платила више од милијарду евра. Доста је било нејасноћа у јавности око препорука за штедњу енергије које је надлежно министарство дало локалним самоуправама, јавним установама и привреди.

Од општина и градова се између осталог очекује смањење у области јавног осветљења. Министарка Зорана Михајловић је рекла да је рок за достављање планова уштеде струје до 1. октобра. 

Јованка Атанацковић, државна секретарка у Министарству рударства и енергетике, рекла је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да енергетска криза постоји у целом свету и све земље се спремају за предстојећу грејну сезону, која је изазов за сваку земљу.

Када је у питању наша земља битно је да разговарамо на који начин можемо на најбезболнији начин да прођемо зимски период, грејна сезона почиње на време, морамо да користимо топлотну енергију и да што мање користимо струју, напомиње Атанацковићева.

"Не треба да дижемо панику, треба да будемо рационални. Штедимо тамо и на ономе шта нам није потребно, а оно што је важано не сме да трпи", указала је Атанацковићева.

Јавна предузећа и штедња

Апел министарке је био опомена и потреба да се више прича о томе. Државна секретарка је изнела је податак да је примљено 211 планова уштеде, када се говори о локалним самоуправама, привреди, јaвним предузећима.

"Од 39 јавних предузећа која су на списку нама највећих потрошача које треба да посматрамо, 35 је доставило планове. Списак је дугачак. Има фирми које припремају планове, ЕПС је доставио свој план. Он је произвођач електричне енергије, али пуно и троши на своје производне процесе, око 10 одсто укупне потрошње у Србији оде на ЕПС, имају копове који раде 24 сата, багере, а они су и потрошачи", истиче Атанацковићева.

Каже и да ће се радити на томе да се планови крећу у жељеним прецентима, а то је 15 одсто.

Замена прозора, соларни панели

"Не мислимо да све треба у кратком року и да све треба одмах. Нисмо сада почели да причамо о штедњи, већ у априлу 2021. доношењем закона, а један од њих је закон о рационалној употреби енергије и енергетској ефикасности, као и закон о коришћењу обновљивих извора енергије", рекла је држава секретарка.

"Радимо на плановима, имамо национални план за енергетску ефикасност који је до сада завршило 4.000 домаћинстава, 21.000 домаћинстава је у фази припреме пријављивања за нови програм који ће помоћи тим домаћинствима да замене столарију, а они који су се одлучили да ставе соларне панеле – сви ће имати 50 одсто субвенције од државе", каже она.

Додаје да је Београд град који је био у првом јавном позиву, само се Палилула тада јавила, око 300 грађана је прошло јавни позив, 14 од 17 општина у Београду је у фази припреме или завршетка позива за грађане и компаније.

Што се тиче соларних панела, подсећа да је упрошћена процедура да може да се заврши за две до три недеље, рачунајући куповину, уградњу и прикључење на дистрибутивни систем.

"Од априла, када су почели масовно да се прикључују, имамо 253 домаћинства која су купци-произвођачи, субвенције имају процедуре, али се без субвенција тај процес може завршити за неколико недеља", подвукла је Атанацковићева.

"Трудимо се да то урадимо до краја године, да завршимо за грађане који су се пријавили, да се замени столарија и поставе панели, важно је да променимо навике", додаје државна секретарка.

Према њеним речима, морамо променити навике: не користити светло где не боравимо, а где боравимо – спустити температуру грејања, фрижидера за четири степена, један степен значи пет одсто мање енергије.

Губитак од 13 одсто у енергетском систему

Атанацковићева каже да је идеја да се губици морају смањити, а настају и због крађе струје, неефикасних далековода, неулагања, три деценија ЕПС није улагао у капацитете.

Сада имамо пројекте са Шнајдером који треба да заврши пројекат паметне мреже, да смањи губитке, додаје она.

Предлагали смо разне пројкете и ЕДБ-у, тако што ће на трафостаницама поставити соларне панеле. Предлажемо то дуго, причамо месецима, од 12. децембра прошле године, рекла је државна секретарка.

Према њеним речима, губитак од 13 одсто траје годинама. То је тема са свим компанијама које се баве дистрибуцијом и преносом система.

Много већи губици су у дистрибутивном систему, има крађе струје и понашање грађана који утичу и на тај губитак. Да смањимо губитак у електромрежама значило би много за увоз енергије, каже Атанацковићева.

Тражили смо јавном сектору посебно планове уштеде, а посебно планове за хитно смањивање губитака, указала је.

"Ова енергетска криза мора да представља нову развојну шансу нашег електросектора, да на другачији начин можемо са новим капацитетима обновљивих извора енергије, имамо само 400 мегавата ветра, то је мало у односу на 8,5 гигавата укупно инсталираних капацитета, они су спасавали прошле дане, где смо имали осам одсто укупне производње само из тих ветропаркова и претходних неколико дана нисмо имали увоз", закључила је Атанацковићева.