Читај ми!

Простран за РТС: Тектонски поремећаји у сектору хране, ово ће бити најскупља сетва у историји

Агроекономски аналитичар Милан Простран рекао је за РТС да никада није било забележено да је цена пшенице 416 долара по тони, никада кукуруз није био 360 долара. Пик који је био највиши у марту и априлу мало се смирио, али је још висок. Први задатак нове владе је да донесе системски закон о регресирању цене инпута у пољопоривреди – регресирању цене ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и нафте, истакао је Простран.

Јесења сетва је период године када сви пољопривредници морају вредно да раде, али и да добро рачунају.

Трошкови сетве су, само у односу на прошлу годину, порасли за четвртину, а неизвесност око цена по којима ће пољопривредници продавати засејане културе је проблем о коме ће размишљати када за то дође време.

Рат у Украјини подигао је цену пољопривредних производа, али и трошкове сетве. 

Агроекономски аналитичар Милан Простран рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да две земље које су у сукобу чине око 30 одсто светске производње житарица и уљаних култура.

То су, како каже, озбиљне количине и сваки сукоб између те две државе озбиљно нарушава светски биланс хране.

Процене су да ће због тих сукоба, уколико се не реше, проходност пшенице, кукуруза и уљарица остати без хране преко 300 милиона људи.

То је период у коме је дошло до историјски највишег, незабележеног нивоа цена пешенице и кукуруза , подвукао је Простран.

"Никад није било забележено да је цена пшенице 416 долара по тони, некада смо продавали 200 долара по тони и били смо задовољни, никада кукуруз није био 360 долара тона. Пик који је био највиши у марту и априлу мало се смирио, али је још висок. Имали смо пре две године цену пшенице од 18, 19 или 20 динара, сада је 36 динара, цена кукуруза је била 13, 14 или 15 динара динара, сада је преко 30 динара, то су тектонски поремећаји у сектору хране", рекао је Простран.

Два питања, енергетика и храна су дошле у први план читавог света. Та два сектора диктирају ниво инфлације који је забринуо и најразвијеније земље и не знамо до када ће тај период трајати, каже аналитичар.

Моје су процене да ће цене и даље имати висок ниво, каже Простран. 

Ко у Србији обрађује њиве

Простран указује да имамо десетак богатих приватних фармера или компанија које располажу са 10.000 до 35.000 хектара, то није карактеристично за Европу, таквих је 10 или 15 људи – има их стотињак са површином преко 1.000 хектара.

Код нас у Србији доминира мали и средњи фармер, 78 посто по попису из 2012. године, следеће године ће бити попис у октобру у пољопривреди и знаће се стање ствари које ће бити и нешто лошије, напомиње Простран.

Али 78 одсто од укупног броја пољопривредних газдинстава чине мала и средња газдинства, она су најдоминантнија у централној Србији, то је критична тачка у будећем развоју, истакао је Простран. 

Савет малим произвођачима

Мали произвођачи се баве "сваштарском" производњом да би опстали. Они, како каже, имају и биљну производњу, ратарске културе, воћарство, имају краве, овце, живину – за своје потребе баве се најчешће натуралном производњом.

У централној Србији пољопривредници имају другу филозофију посматрања пољопривреде у односу на Војводину, која је више тржишно опредељена. Јер из Војводине преко 90 одсто се понуди тржишту, рекао је Простран.

Када је најроднија година у централној Србији, не испоруче жита више од 10 одсто. Прошли су кроз историјски тешке периоде, чувају храну – она храни и човека и стоку, подсећа Простран.

Налазимо се у компликованом периоду када треба спасавати мале, средње и велике, сви су у незавидном положају. Наши пољопривредници по правилу не узимају кредите, од укупно узетих кредита у Србији за потребе привреде, свега шест одсто отпада на кредите које су узели пољопривредници, каже он.

Према његовим речима, пољопривредна година је почела са 1. септембром, није идентична календарској години, почиње сетвом уљане репице, а убрзо почиње припрема земљишта за сетву пшенице.

Заговарам да обим јесење сетве буде на што већим површинама, бар око милион хектара, каже Простран.

"Да доминирају пшеница, јечам, раж, овас. Од свих повољности једино је то што је пала киша, и што се земљиште може припремати за сетву, све остало је неизвесно, трошкови ће бити високи. Плашим се да ћемо ниво агротехнике и даље снижавати", навео је он. 

Системски закон о регресирању цене инпута 

"Предлагао сам ових дана нека решења, да држава због укупне ситуације у сектору инпута – минералних ђубрива, средстава за заштиту биља, семена, нафте, то што утиче на цену финалног производа – мора да предузме озбиљене мере. Први задатак нове владе је да хитно донесе системски закон, не уредбе, о регресирању цене инпута у пољопривреди, регресирању цене ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и нафте", рекао је Простран.

Када је у питању сточарска производња, то би било регресирање цене сточне хране.

"Ово је трећа криза у мом сећању. Крајем 70-их смо имали велику кризу са ценом инпута, 1986. је донет закон. Тада смо морали да ублажимо ценовни удар. Ово је сада драстичнији ценовни удар. Не можемо као држава да утичемо на цену енергената, на цену гаса, нафте, али када је у питању храна, можемо да будемо много боље оргнизовани, држава мора да повећа обим аграрног буџета, сада је он испод пет одсто, без милијарде у наредној години ми нећемо моћи на зелене гране", каже он.

Додаје да је храна најнеопходнија, од хране остварујемо велики девизни прилив, година је сушна, узела је велики данак, губици су огромни.

Кукуруз који је највише страдао, и соја, учествују у укупном бруто производу пољопривреде око 30 одсто.

"Оптималан рок за завршетак сетве пшенице је цео октобар, када су у питању остале културе продужава се до половине новембра. Ово ће бити најскупља сетва у историји и биће редуцирана што ће оставити, ако не будемо обезбедили услове, последице на укупан род. Битно је да се све више засеје и да то донесе род јер не знамо каква ће нам бити следећа година", закључио је Простран.