Све значајније инвестиције, али без стратегије развоја – каква је будућност грађевинарства у Србији

Данас је у грађевинском сектору 160.000 запослених. Нема довољно домаћих радника па се све више увози радна снага.

"Имамо тренд који говори о овом инвестиционом таласу све више радника долази да изводи радове и да нађе посао у нашој земљи пре свега из региона и из Турске, Индије, Бангладеша и заиста Србија у том смислу помало подсећа на развијене земље западне Европе", рекао је министар грађевинарства Томислав Момировић.

Тренутно, грађевинска индустрија има више од 11.000 регистрованих компанија, а учешће тог сектора у БДП-у је шест одсто.

"Kонстантно расте број дозвола, број грађевина које се граде, на тржишту грађевинског материјала расте извоз у односу на увоз, расте запосленост и расту плате", рекла је Ивана Вулетић из Удружења за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије.

Иако статистика показује да расту, ипак, плате у грађевинарству и даље су мање од републичког просека. Просечна зарада у првој половини ове године је 62 хиљаде динара.

"Изгубићемо наше младе раднике који су се оспособљавали за грађевинарство. Знам школе у Србији средње, где има по 700 тих људи који долазе, полажу испите да би добили занате и отишли да раде у иностранство од заваривача до тесара и армирача", навео је Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства.

Ни грађевинских инжењера нема довољно.

"Мислим да је важно да млади то препознају да ће имати посла и у наредним деценијама јер нам предстоје очигледно улагања, више милијарди евра, у све ове објекте и пројекте које смо започели, тако да неће бити проблема за запошљавање. Оно што је важно да не би одлазили у иностранство да се њихов материјални положај поправи да услови рада буди бољи", навео је проф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду.

Да би се максимално искористили потенцијали домаће грађевинске индустрије, развој грађевинарства Србије до 2040. требало би усмерити Стратегијом развоја, заснованој на принципима одрживог развоја и циркуларне економије.

"Ми морамо да урадимо постројења за пречишћавање отпадних вода. Због енергетске кризе, мораћемо да улажемо интензивно у енергетске објекте. Пре свега реверзибилне хидроелектране пумпна акумулациона постројења, затим соларни паркови, ветроелектране. Да бисмо све то реализовали, да не бисмо погрешили, треба нам та стратегија српског грађевинарства", додао је Кузмановић.

Некада је наша грађевинска оператива доста градила по свету. Данашњи подаци показују да је свега 1,9 одсто радова изведено на градилиштима у иностранству, али су зато стране компаније носиоци највећих послова на нашим градилиштима, док су наше фирме углавном подизвођачи.