Читај ми!

Узелац: Банке дизале накнаде јер су схватиле да се нико не буни, новац доживљавамо успутно

Од 1. августа, неке банке су повећале накнаде за поједине услуге које су повезане с платним рачунима. Као што је и најављено, да би заштитила стандард грађана, огласила се и Народна банке Србије сетом мера и прописа. Душан Узелац са сајта Каматица каже за РТС да је то ванредна активност и позитивна реакција НБС-а на акције неких банака.

Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу на три одсто. Душан Узелац је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавио да је то мера у сету мера против инфлације. "То је механизам заштите система. Када НБС подигне референтну каматну стопу, као крајњи резултат то је мера против инфлације", каже Узелац.

То, каже, није страшно и можда ће се дешавати у наредном периоду.

"Најгори сценарио је да грађанима буду рате веће од 10 до 20 одсто. И са стране еурибора се очекује благо повећање из месеца у месец. То је у корак са осталим поскупљењима, и новац поскупљује", наводи Узелац.

Наводи да све што се дешава у Европи дешава се и код нас.

"Они имају проблема са енергентима, и инфлација је нешто што дрма то подручје. Ми смо увезли тај део инфлације и овако се бранимо. Сада ће штедња грађана постати исплативија. Банке су до сада плаћале на штедњу ниске каматне стопе, а са овим мерама то може да се промени. Банке ће можда изаћи са понудом за штедњу бољим него што је то било у претходном периоду", истиче Узелац.

Банке у Србији у наредних годину дана неће повећавати накнаде и провизије.

"То је ванредна активност. Позитивна реакција НБС-а на акције неких банака. И то је на нивоу џентлментског споразума да се прате повећања, да све промене тарифа прво дођу до НБС. Сада је ушла у сегмент да заштити грађане од наглих поскупљења. Нису све банке дизале цене услуга, па је зато ово на нивоу неког договора", указује Узелац.

Има пакета рачуна, додаје, који месечно коштају 600 или 700 динара.

"Неке банке нуде и путно осигурање, али је тај пакет скупљи. Тај основни пакет је на нивоу од 150 динара, који садржи основне ствари: рачун, картицу, електронско банкарство. Недостају грађани који би то поредили и доносили одлуку на основу процене, а не на основу боје банке или не знам ни ја чега", наводи Узелац.

Испорука картице, промена пина, то су неке ситније и ређе корисничке услуге које су скочиле са рецимо 100 на 800 динара, истиче Узелац.

"На све то постоје и банке које имају некоректне трошкове, на пример плаћање кју-ар кодом наплаћују више него електронско плаћање. Банкомат друге банке ће увек више наплаћивати, осим ако немате пакет рачуна, то је просто општа информисаност", додаје Узелац.

Према његовим речима, основни рачун је текући рачун, дебитна картица, електронско и мобилно банкарство.

"Ако бисте хтели неку савременију картицу или нешто друго, платићете више. Није урачуната СМС нотификација, и то је додатна услуга. Свака трансакција у банци генерише неки трошак. Да бисте проверили стање на банкомату, мора да се деси нешто у позадини", каже Узелац.

Финансијска одговорност је на грађанима и то да ли смо се презадужили није одговорност банке, сматра Узелац. Ви када одете у банку и тамо пише саветник за становништво, то није саветник, то је продавац, додаје Узелац.

"Најбитнији савет је када вам нешто не одговара промените. Овај талас поскупљења је и дошао зато што су они схватили да се нико не буни. Ми смо стварно народ који се не буни на новац. Новац овде има потпуно другу димензију у односу на остатак света. Просто га доживљавамо као успутан и лако је бити банка када је народ такав", закључио је Узелац.