Договор Русије и Украјине о житу и српски извозни вентил, да ли треба продавати или чувати пшеницу

У Истанбулу је прошле недеље потписан споразум између Русије и Украјине о извозу украјинског жита из црноморских лука. Главни секретар УН-а Антонио Гутерес позвао је ове две земље да у потпуности спроведу тај документ који отвара пут "значајним количинама комерцијалног извоза хране" из три кључне украјинске луке - Одеса, Чорноморск и Јужне, преноси Скај њуз.

Гутерес је рекао да ће споразум користити земљама у развоју "на ивици банкрота и најугроженијим људима на ивици глади". Чим је вест о потписивању стигла у јавност, одмах је изазвала пад цена. Са друге стране, Влада Србије је укинула забрану извоза пшенице и кукуруза, а таква одлука је донета после анализе тренутног стања и залиха пшенице после жетве.

Директор Продуктне берзе у Новом Саду Милош Јанић каже да ће споразум Русије и Украјине о извозу украјинског жита из црноморских лука значити државама које су куповале робу од Украјине морским путем.

"Доста тога Украјина извози земљаним путем, једним делом иде морским путем до дела где могу да дођу возови и даље иде возовима према земљама Европске уније. Ако дође до имплементације споразума то ће пре свега значити Украјини, али и земљама Северне Африке или Блиског Истока који су куповали од ње", навео је Јанић гостујући у Јутарњем програму.

Истиче да су највећи увозници жита земље северне Африке, Египат, Блиски Исток, то су земље које имају велики број сатановника а малу производњу хране, а велики извозници су Русија Украјина, Америка, земље Јужне Америке, Аустралија, а Индија и Кина су и велики произвођачи, али и велики увозници.

"Сама најава да ће доћи до разговора између Украјине и Русије на ту тему довела је до релаксације цена на светским берзама", истакао је Јанић.

Напоменуо је да је код нас посејано пшенице више него претходних година, процењује се око 600, односно 620 хиљада хектара и процењује се да ће бити производња 5 до 5,2 тона по хектару.

Колике су домаће потребе за житом 

"Ако узмемо у обзир да су домаће потребе 1,6 милиона тона, ми уз прелазне залихе, доста је остало од претходних година, тако да око милион и по до два милиона тона остаје за извоз. Тако да ми имамо сасвим довољно за домаће потребе и имамо расположиво за извоз", рекао је и додао да је у овом тренутку незахвално дати било какву процену да ли треба пшеницу чувати или продати због нетржишних фактора.

Каже да два милиона тона пшенице за светске услове није много, али за наше јесте, а има много фактора који ће опредељивати у ком смеру ће ићи цена.

Јанић саветује да се један део прода термински, да се део прода у жетви и да се један део остави да би се видело што ће бити на тржишту, годину дана је дуг период и никада се не зна када ће цена ићи на горе.

Јавна складишта су једно од решења за оне који не би да продају одмах.

"Има много држава где она добро функционишу, међутим код нас због лоше контроле самог система, тај систем се урушио. Требало би да се он обнови", напоменуо је.

Коментаришући одлуку Владе Србије да дозволи извоз пшенице до јесени, каже да је то добра вест и да треба да се ослобађамо вишкова, извозни вентил нам је преко потребан.

Осврнуо се на временске услове који како каже не одговарају кукурузу, шећерној репи, соји, сунцокрету и напоменуо да треба радини на системима за наводњавање.

"Такав је тренд да су временски услови све неповољнији. Све ће бити скупља роба која треба да се наводњава", рекао је Јанић.