Мистер долар, рат и евро – како Народна банка припрема "дрва за зиму"

Раст долара постао је глобални проблем који дотиче многе земље, нарочито грађане који имају стамбене кредите. За дужнике почев од становништва преко привреде и државе, свих оних који имају кредите који су индексирани у доларима, ово није добра вест зато што рата расте.

Међутим, то није случај у Србији где су кредити и привреди и становништву везани за амерички долар на нивоу "статистичке грешке".

Директор Сектора Народне банке за монетарне и девизне операције Никола Драгашевић за РТС анализира да ли је очекиван раст долара и колико ће трајати. Примећује, између осталог, да јачање долара не би требало да има значајнијих негативних последица по домаћу економију. Шта је са светском економијом – да ли је Америка мање изложена овој кризи у односу на земље зоне евра.

Драгашевић објашњава да је светско девизно тржиште "најдубљи", односно најликвиднији сегмент финансијских тржишта - обим трговања на дневном нивоу неретко буде већи и од 7.000 милијарди долара. Један од фактора високе ликвидности јесте чињеница да се трговина на овом тржишном сегменту одвија континуирано, без престанка, на било којем делу света, чије тржиште је у датом моменту "отворено" – од 23 сата у недељу (када се отвара тржиште у Сиднеју), до 22 сата у петак (када се затвара америчко тржиште).

Према његовим речима, поред флексибилног радног времена, трговина је подстакнута и широким спектром расположивих валутних парова којима се тргује, ниским трошковима трговања, ниским баријерама за учешће, као и ванберзанским (електронским, тзв. Over-the-Counter) системом трговања (који подразумева одсуство конкретне физичке локације на којој се тргује).

Највеће учешће у трговању валутама има управо амерички долар који се јавља у 80 одсто трансакција на валутном тржишту, док трговање валутним паром евро-долар (ЕUR/USD) представља око 25 одсто промета.

Низ фактора допринели су јачању америчке валуте

Драгашевић указује да тренд јачања америчког долара у односу на евро, који траје од средине прошле године (крајем маја 2021. курс ЕUR/USD достигао је 1,2266 долара за 1 евро, након чега креће његов пад, односно јачања долара) није нова појава већ траје више од годину дана.

Низ је фактора који су се надовезивали једни на друге а који су водили јачању америчке валуте према евру (за готово 23% до средине јула ове године) и другим светским валутама и чији заједнички именитељ је појачана глобална неизвесност.

"У почетку је то била реакција на појачане инфлаторне притиска широм света од половине прошле године, уз очекивање брже и јасније реакције централне банке САД (ФЕД) у односу на централну банку еврозоне (ЕЦБ) – у циљу смиривања инфлаторних притисака кроз пооштравање монетарних услова", каже Драгашевић.

Након тога, наводи даље, узрок јачања америчке валуте може се наћи и у енергетској кризи започетој током прошле јесени, а ескалација сукоба у Украјини водила је додатној неизвесности, па је долар јачао услед веће тражње за њим као једне од (safe heaven) валута "сигурних уточишта" (у коју инвеститори улажу када је појачана глобална неизвесност, због његовог доминантног утицаја и учешћа у укупној трговини валутама).

Монетарне политике ФЕД-а и ЕЦБ-а

Тренутно, како подвлачи Драгашевић, постоји низ фактора који доприносе тренду јачања долара према евру:

- "агресивнији" приступ пооштравању монетарне политике ФЕД-а у поређењу са ЕЦБ-ом. ФЕД је у марту ове године започео процес повећања референтне каматне стопе и уједно најавио серију даљих повећања до краја ове, као и у наредној години (до сада је референтна стопа повећана за 1,5 п.п.)

- такође, ФЕД је отпочео процес смањења обима активе у оквиру свог биланса стања, што је такође мера у правцу пооштравања монетарне политике (тзв. квантитативно затезање - "Quantitative tightening")

- за разлику од ФЕД-а, ЕЦБ још није повећала своје основне каматне стопе иако је инфлација на историјском максимуму. ЕЦБ је за јул најавила повећање референтне стопе за 0,25 п.п, али се не очекује да таква одлука доведе до значајнијег јачања евра, с обзиром да тржишта овакву одлуку већ увелико очекују. Међутим, потенцијално "изненађење" од стране ЕЦБ-а (повећање стопе за 0,50 п.п.) на састанку 21. јула, које се последњих дана све гласније помиње, могло би ипак да доведе до јачања евра.

Рат, гас, политичка сцена

Затим ту су, додаје он, геополитичке тензије и енергетска криза. Додатном јачању долара према евру допринело је избијање сукоба у Украјини, јер је економија САД мање изложена овој кризи у односу на земље зоне евра. Амерички долар, као и швајцарски франак, има улогу ""safe haven" валуте тј. валуте сигурног уточишта, које јачају у кризним временима. 

Неизвесност у вези са испоруком гаса из Русије додатно усложњава ситуацију у зони евра, како у погледу инфлације, тако и у погледу пада економске активности, што се у великој мери огледа у слабљењу евра.

"Неизвесност на европској и глобалној политичкој сцени (оставка Бориса Џонсона, понуђена оставка италијанског премијера Драгија, па и убиство бившег јапанског премијера Шинзо Абеа) такође су неповољно утицале на вредност евра", каже Драгашевић.

Контрола званичног средњег курса динара према долару

Када је у питању званични средњи курс динара према америчком долару који утврђује Народна банка Србије, он не може бити у потпуности контролисан од стране НБС, јер је његово кретање резултат:

- промене званичног средњег курса динара према евру, чије прекомерне краткорочне осцилације Народна банка Србије по потреби ублажава путем интервенција на домаћем девизном тржишту и

- кретања међувалутног односа евра и америчког долара на међународном тржишту, на шта НБС нема никакав утицај, већ превасходно зависи од монетарних политика које спроводе ФЕД и ЕЦБ, али и других фактора на међународном финансијском тржишту.

Утицај на домаћу економију

Иако кретања најзначајнијег и најтргованијег валутног пара на свету (евро-долар) имају утицај на многе финансијске и економске показатеље широм света, добра диверсификованост домаће привреде (како са аспекта порекла прилива страних директних инвестиција, тако и извозних дестинација), као и активности на којима је Народна банка Србије заједно са председником и Владом Републике Србије (Министарством финансија) радила у претходном периоду (заштита јавног дуга од девизног ризика) - обезбедиле су да наведена волатилност и јачање долара не би требало да има значајнијих негативних последица по домаћу економију, напомиње Драгашевић.

Сматрамо да не треба очекивати значајан непосредан утицај с обзиром на то да је српска економија више везана за евро него за долар или неку другу валуту.

Кредити везани за долар на нивоу "статистичке грешке"

Драгашевић каже да јачање долара представља значајан изазов за подручја у којима су грађани и привреда (као и држава) значајније задужени у доларима, међутим то није случај у Србији у којој кредити и привреди и становништву везани за амерички долар су на нивоу "статистичке грешке" (за привреду око 0,25%, док су за становништво готово непостојећи).

"Одлуком о мерама за очување и јачање стабилности финансијског система НБС је још 2011. године ограничила могућност одобравања кредита у другим страним валутама осим евра (према Одлуци, банке могу физичким лицима одобрити кредит који је индексиран девизном клаузулом - под условом да је валута обавезе евро)", рекао је Драгашевић.

Смањено учешће дуга у доларима у укупном јавном дугу

Са друге стране, када је у питању држава Србија, учешће дуга у доларима у укупном јавном дугу је у значајној мери смањено у претходним годинама - са 33,9% колико је износило крајем 2016. године на 11,5% крајем маја ове године.

Иако јачање долара представља изазов за све земље у свету које имају део дуга у доларима и то кроз повећање јавног дуга израженог у домаћој (локалној) валути, наша земља је радила на заштити од оваквог облика девизног ризика (од потенцијалног јачања долара), спровођењем тзв. хеџинг активности (са циљем заштите од девизног ризика) у претходним годинама.

Додатно, веома је важно знати, указује Драгашевић, да је валутна структура девизних резерви Народне банке Србије у највећој мери усклађена са валутном структуром спољног дуга за наредни период, што гарантује сигурност исплате доларских обавеза у будућности без негативног утицаја курсних разлика.

Куповина 12 тона злата

Коначно, са циљем повећања сигурности домаћег финансијског система, на савет председника Републике, гувернер Народне банке Србије је, након детаљних анализа спроведених током 2019. и 2020. године одлучила да НБС први пут на међународном финансијском тржишту купи злато у укупном износу од 12 тона и тако додатно, како напомиње Драгашевић, ојача девизне резерве посебно њихов део који добија на вредности у периодима кризе и појачане неизвесности, што због раста цене што због тога што се вреднује односно исказује у доларима на светским берзама.

"Уз повећање девизних резерви у периодима апрецијацијских притисака и њихово мудро коришћење у периодима глобалне неизвесности, то заједно показује да на време разматрамо надолазеће притиске и благовремено припремамо "дрва за зиму", односно јачамо отпорност наше земље на потенцијалне шокове из иностранства", закључио је Драгашевић.