Гасна криза прети да заустави индустрију, кaда почне грејање производиће се само најнеопходније
"Северним током", који је за Европу сада кључни гасовод, стиже 60 одсто мање гаса, а тек следи његов ремонт који ће у потпуности прекинути испоруку гаса од 11. до 21. јула. Не назире се крај енергетске кризе коју је све теже контролисати. Чланице Европске уније према плановима за ванредну енергетску ситуацију грађане позивају на ригорозну штедњу, а идустријске потрошаче упозоравају да се спреме на редукције и пре зиме.
Немачка влада обезбедила је 15 милијарди евра кредита за складиштење гаса за зиму, али из Агенције за енергетику поручују да то није довољно. Први на удару рестикција биће велики потрошачи, фабрике, па из Немачке федерације синдиката и Удружења градова упозоравају да поремећаји у снабдевању прете да блокирају привреду земље.
"То значи, ако не добијамо гас, наши метали се више не производе. Онда се више неће производити ни ветротурбине, соларни панели и акумулатори за аутомобиле", каже портпаролка "Аурубиса" Ангела Сеидлер.
"Ако не производимо, немамо посла за људе, а ако немамо посла за људе, прва ствар коју можемо урадити је скраћени рад. Даље ћемо видети", истиче Фаузи ел Кабани из компаније за плочице "Бојзенбург".
И Француска, Аустрија и Италија су прогласиле други степен упозорења на несташицу гаса. Како би спречила колапс у снадевању, Немачка преко Брисела покушава да убрза ремонт "Сименсове" опреме за гасовод "Северни ток 1" који ради Канада, а која је због рата у Украјини под санкцијама.
Ситуација је тренутно под контролом, наводи сенатор за животну средину Хамбурга Јенс Керстан.
"Моћи ћемо да снабдевамо индустрију гасом, али по високим ценама. А на зиму ће бити критично када становништво почне да троши гас да греје домове, онда ћемо морати да редукујемо", каже Керстан.
"Пред нама је гасна криза, индустрија ће моћи да произведе само оно што је апсолутно неопходно. Другачије речено, чоколадни колачићи су луксуз, никоме нису потребни. Важно је да се покрију основне потребе потрошача и да запослени задрже своја радна места, где год је то могуће", сматра шеф анализе тржишта капитала "Бадер банке" Роберт Халвер.
Мање испоруке не само да су погурале цену гаса преко 1.600 евра већ и цену струје која на европским берзама поново премашује 350 евра за мегават-сат.
"За четврти квартал октобар, новембар и децембар струја се продаје за 400–410 евра, а целе следеће 2023. цена је око 300 евра по мегават сату, што значи да су то јако, јако високе цене које су биле пре ове кризе и износиле око 50-60 евра по мегават сату", наводи лидер за енергетику у "Дилојту" Жељко Марковић.
Широм Велике Британије грађани бесни због цена горива блокирали су ауто-путеве и изазвали хаос у саобраћају.
Шри Ланка је увела тросатне дневне рестрикције струје, јер не могу да испоруче довољно горива за електране.
То је прва земља које је у последњих пола века обуставила и продају горива на пумпама. Потврдили су да немају новца за куповину нафте. Следећа испорука је тек 22. јула, а бензина и дизела на залихама кажу, имају за мање од једног дана.
Коментари