Светска енергетска криза – рационална потрошња важнија од редукције струје

Због све оштрије енергетске кризе, Међународна агенција за енергију стално позива грађане и привреду на ригорозну штедњу гаса, струје, нафте. Већина земаља Европске уније још у мају је прогласила први степен упозорења на могуће несташице и редукције енергената и покренула припреме за ванредну енергетску ситуацију.

Неке чланице најављују да ће већ почетком ове седмице одржати и ванредне седнице влада како би анализирале тренутну ситуацију и планове за ограничења, прво у потрошњи гаса.

Већ месецима у захтевима за штедњу енергије предњаче најразвијеније европске земље – Немачка, Француска, Италија, Аустрија, Холандија. Грађанима саветују разне мере, чак и да купе свеће, лети да мање користе климе, зими смање грејање.

Руководилац за енергетику у "Дилојту" Жељко Марковић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је рационалнија потрошња решење које се брзо може остварити, док се не израде нови капацитети и реши енергетска криза код нас и у свету.

Гас је све скупљи, премашује 1.600 долара. Немачка и Француска најављују искључења неких великих потрошача.

Планови редукција постоје у сваком електродистрибутивном систему, разликујемо хаваријске и планске редукције.

За хаваријске редукције морамо бити припремљени уколико имамо пробем у делу система, отказ неког битног елемента, док су планске оне које су намењене мерама штедње, објаснио је Марковић.

Ограничен домет редукција 

"Редукције имају ограничен домет у штедњи, када искључите неке купце па поново пустите електричну енергију, они потроше оно што су планирали", напоменуо је Марковић.

Указује да нема линеарног ефекта смањења. "Ако оставимо људе без струје пола дана, нећемо смањити за половину њихову потрошњу већ много мање јер ће надокнађивати у оним тренуцима", каже Марковић.

Према његовим речима, рационализација потрошње је важна.

"Имамо и потребе свих влада да се поред редукција припреме за зимски период, ова криза је проистекла из кризе гаса, гас је оно што је покретач високих цена електричне енергије, смањене су испоруке у Северном току, Русија је испоручивала гас по дугорочним уговорима, све земље покушавају да напуне складишта гаса", навео је он.

Зима је, што се тиче гаса, критичнија, додаје Марковић и наводи да, што се тиче електричне енергије, нама је критична зима, али и лето – ових дана су велике врућине па је потрошња повећана.

Колико кошта струја

Енергетска криза почела је пре годину дана, а од јесени ју је продубио рат у Украјини. Прошлог јула прво су скочиле цене струје.

Струја се набавља на тржишту, имамо различита тржишта на којима се купује, од "дана унапред", ту су и терминске берзе где се продаје по недељама, месецима.

Говорећи о просечним ценама струје на дневним тржиштима, наводи да су оне између 350 и 400 евра, што се тиче погледа у будућност, видимо преко терминских берзи, за четврти квартал, струја се продаје 410 евра, а 2023. године, цена струје је око 300 евра по мегават-сату, што је високо у односу на цене пре кризе где је било на нивоу до 60 евра по мегават-сату.

Осврћући се на то ко у окружењу има вишак струје, Марковић каже да Бугарска, Црна Гора, Република Српска имају могућност да произведу више енергије него што су њихове потребе, али се она тргује на тржишту, билатералних споразума готово да нема, углавном се затвара преко берзи.

ЕПС има смањену производњу угља

"Проблематично у ЕПС-у је да немамо довољно откривених експлоатационих поља да бисмо могли да експлоатишемо угаљ. Важно је нагласити да нећемо брзо изаћи из те ситуације, требаће неколико година да се ЕПС врати на ниво производње угља и електричне енергије од пре шест година, када је постизао рекорде у производњи", подсетио је Марковић.

Цела Европа је угрожена јер зависи од руског гаса и нафте, неке и угља.

Марковић каже да су приоритети да се обезбеде све резерве, што је могуће више у погледу гаса, што се тиче електричне енергије да се припреме потребне количине угља, да се напуне депоније.

"Имамо и апел да се изврши рационализација потрошње, да се привреда труди да се мерама енергетске ефикасности, да смањи притисак на систем", додао је Марковић.

Тај апел се односи на индустрију, каже он, да се на крову направи соларна електрана, велике индустрије могу 10 до 20 одсто да смање своју потрошњу.

Данак плаћају и предузећа и домаћинства 

Европске земље су у ситуацији да су на једној страни приморане да подижу цене енергената, а на другој, истовремено, ублажавају последице тих поскупљења.

Говорећи о томе види ли се крај енергетске кризе, каже да се крај још не види, проблем је што имамо пуно разних чинилаца које је тешко контролисати из једног центра, ту је низ различитих утицаја.

Што се тиче мера, Марковић подвлачи да данак енергетској кризи плаћају и предузећа и домаћинства и треба заштитити слојеве становништва који су угрожени. "Имамо систем заштите и влада треба да даље разрађује концепт и да се заштити што већи број људи", наводи он.

"Неке земље су уводиле субвенције, различите су мере којима се боре владе па и наша", закључио је Марковић.