Читај ми!

Мали са Дамјановићем: Робна размена са Црном Гором ће прећи милијарду евра у 2022.

Министар финансија Синиша Мали и министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић разговарали су о економској сарадњи две земље и могућностима за њено даље унапређење, о пројектима од заједничког интереса, као и о изазовима пред којима се налазе светске економије.

Синиша Мали је на састанку у Палати Србија рекао да је током прошле године укупна робна размена између две земље износила 900 милиона евра и да је порасла за 19,7 одсто у односу на 2020. годину.

Министар Мали је изразио очекивање да ће укупна робна размена две земље у овој години прећи милијарду евра, саопштило је Министарство финансија.

Министри су разговарали и о инфраструктурним пројектима који су значајни за обе земље, попут изградње ауто-пута кроз Србију до границе са Црном Гором и о реконструкцији пруге Београд-Бар.

Мали и Дамјановић су разговарали о изазовима са којима се цео свет суочава, услед ситуације у Украјини, а посебан акценат на састанку је стављен на снабдевеност наших тржишта основним животним намирницама и на набавку енергената.

Министар Мали је истакао да се само заједничким напорима могу решити бројни изазови које је проузроковала светска економска криза.

Такође, истакао је важност иницијативе Отворени Балкан, која је за Србију од огромног значаја и која ће повезати нашу земљу са другим чланицама те иницијативе, у једну, готово јединствену привредну зону, што ће допринети расту целог региона.

Министар финансија Синиша Мали је говорио о новом моделу електронских фактура који се примењује у нашој земљи, с обзиром да би искуства Србије у тој области могла да буду од користи Црној Гори. Саговорници су разменили искуства о систему е-фискализације, на који су прешле обе земље.

У том контексту, министар Мали је најавио и увођење система е-отпремница 2023. године, на који ће се надовезати платни промет између правних лица и систем е-фискализације.

Министар Мали је током састанка представио и макроекономске показатеље Србије истичући да су, упркос светској економској кризи, веома добри, што се огледа кроз ниво привредног раста, за који очекујемо да ће у другом кварталу достићи четири одсто БДП-а, стопу незапослености која је на нивоу пре пандемије, јавни дуг који је далеко испод критеријума Мастрихта.