Читај ми!

Цене транспорта на историјском максимуму – шта треба да предузму превозници, а шта надлежни

Стална поскупљења правдају се скоком цена енергената и ценама транспорта које су на историјском максимуму. Један контејнер из Kине до Београда који је до короне коштао 2.500 евра, сада је око 12.000 евра, а поскупели су и други видови транспорта. Професор Слободан Аћимовић са Економског факултета у Београду рекао је за РТС да цена нафте увек може да порасте и да се насложило неколико проблема које смо имали последње две године.

Професор Слободан Аћимовић са Економског факултета у Београду рекао је да цена нафте увек може да порасте и да се насложило неколико проблема које смо имали последње две године.

"Таман смо се мало смирили, па је онда опет дошао неки период недостатка понуде, пре свега у међународном контејнерском превозу, а онда се надовезала криза коју сад имамо у Украјини", навео је професор Аћимовић.

Истакао је да је транспорт привредна, а не социјална делатност, па не може да му се спушта цена.

"Раније, у неко нормално време, транспорт бетона или шљунка је ишао и до 50 посто вредности, чак се више пута исплаћивало да се да некоме на градилиште бесплатан песак или шљунак, а да се наплати само транспорт", рекао је Аћимовић.

Додао је да у транспорту и целој логистици влада "закон великог обима".

"Закон коштања транспорта, који каже – повећај што више обим транспорта да би спустио цену. Другим речима, када погледамо како раде глобалне логистичке фирме, оне немају тако велике проблеме, напротив, некима приходи и расту у односу на неке мале компаније", истакао је Аћимовић и додао да је у транспорту увек циљ повећати обим активности.

Професор Економског факултета је нагласио да је присталица тога да у сваком сегменту треба фаворизовати јавни транспорт, а да се у наредном периоду треба позабавити и саобраћајним системом.

"Понуду на транспортном тржишту чине два сегмента – један је инфраструктура, у коју ми лепо и доста тога улажемо у последњих неколико година, али смо, да тако кажем, морали да се бавимо саобраћајним системом у којем имамо различите превозничке фирме у различитим превозним гранама", навео је Слободан Аћимовић.

Истакао је да у Србији постоје фирме које су замениле своје добављаче из Кине добављачима из Турске.

"Обрачун је следећи. Из Кине због различитих корона задржавања, локдауна различитих кинеских лука, брод се ем дуже пакује, ем дуже плови. Сад иде и до 100 дана, раније је ишао 35 до 40 дана до Србије. Онда је сасвим логично да је то много исплативије да се мало плати и скупље неки репроматеријал, да се он набави из Турске или неке ближе земље", објаснио је Аћимовић.

Говорећи о авио-превозу, професор Аћимовић је рекао да је та врста превоза била у "нокдауну", а да су авио-превозиоци више кратили трошкове него што је требало да их скрате.

Истакао је да је друмски превоз доминантан и да се њиме највише треба бавити, а и да је по правилу уситњен, за разлику од поморског, железничког и авио-превоза.

Професор Аћимовић је напоменуо да се на цене може утицати стимулисањем делатности и смањењем цене уласка возача на тржиште, као и да се смањи број година и да се млади људи постепено убацују у систем.