Одбор директора ММФ-а потврдио другу ревизију аранжмана са Србијом

Синиша Мали је рекао да "као што смо и навели у Изјави о програму, коју је Влада Републике Србије усвојила почетком јуна месеца, спровођење програма се углавном одвија по плану и већина квантитативних програмских циљева за крај децембра и стандардних сталних циљева, је испуњена. Упркос изазовима које је донела пандемија, углавном смо извршили преузете обавезе када је реч о реализацији плана структурних реформи, и то је и потврдио Одбор директора ММФ-а".

Мали је истакао да су циљеви програма очување макроекономске стабилности, прилагођавање карактера монетарне и фискалне политике текућим економским кретањима, наставак спровођења плана структурних фискалних реформи ради очувања фискалне стабилности, јачање отпорности финансијског сектора, између осталог и даљим повећањем динаризације и развојем тржишта капитала...

"Наш приоритет остаје очување макроекономске и финансијске стабилности, уз пружање подршке привредном расту. Наше јавне финансије су у потпуности стабилне, и настављамо да остварујемо добре економске резултате, упркос светској економској кризи која погађа све светске економије. У првом кварталу ове године остварили смо привредни раст од 4,4 одсто БДП, док у другом кварталу очекујемо раст од 4 одсто БДП-а", навео је Мали.

Мали је подсетио и да су остали макроекономски показатељи добри, да је незапосленост у првом кварталу на нивоу од 10,6 одсто, а јавни дуг на 52,3 одсто, што је далеко испод нивоа од 60 одсто колико је дозвољено споразумом из Мастрихта, наводи се у саопштењу.

"У складу са буџетом за ову годину, циљ нам је да ограничимо фискални дефицит на 3 одсто БДП-а, а оно што је посебно важно јесте да у консултацијама са ММФ-ом припремамо нови сет фискалних правила, међу којима је ново фискално правило о дугу и дефициту, како би се обезбедила дугорочна фискална одрживост", рекао је Мали.

Подсећа и да је недавно имао састанак са шефицом Канцеларије ММФ-а у Србији Јулијом Устјуговом, са којом је, између осталог, разговарао о повећању плата, минималне зараде и пензија, као и о измени швајцарске формуле ради усклађивања раста пензија.

"Удео пензија у БДП-у у Републици Србије је 9,2 одсто, што омогућава ванредну индексацију и модификацију швајцарске формуле, а што не би угрозило одрживост јавних финансија", нагласио је Мали.

Синиша Мали је закључио да економска криза пред све светске економије поставља озбиљне изазове, а оно што је најважније јесте да је Република Србија на њих реаговала правовремено и да су предузете све потребне мере за очување привредне активности и животног стандарда грађана Србије.

"Упркос светској економској кризи, настављамо да спроводимо структурне реформе и да градимо јачу, уређенију и бољу Србију. Свакога дана показујемо да нам криза није изговор, већ мотив да радимо више и боље и да се заједно боримо за очување животног стандарда свих грађана Србије, као и за очување и побољшање привредног амбијента. Као што је током пандемије држава највећи део кризе преузела на себе, тако је и сада, у кризи проузрокованој ситуацијом у Украјини", навео је министар финансија.

Република Србија је у јуну прошле године склопила нови саветодавни аранжман са ММФ-ом, под називом Инструмент за координацију политика (The Policy Coordination Instrument – PCI), који ће трајати до краја 2023. године, односно 30 месеци. Аранжман је у потпуности саветодавног карактера, што значи да не подразумева финансијску подршку, наводи се у саопштењу.