Читај ми!

Како у кризи "пливају" мала и средња предузећа

Мала и средња предузећа обележавају свој дан. Катарина Обрадовић Јовановић из Министарства привреде рекла је за РТС да су мала и средња предузећа у Србији имала тежак перид током ковид кризе, сада је дошла ситуација која се на њих рефлектује кроз цену енергената, и напоменула да се ове године ради нова стратегија развоја малих и средњих предузећа.

После тешкоћа које је проузроковала пандемија коронавируса, мала и средња предузећа боре се са изазовима које је у пословање унела украјинско-руска криза.

Недавно је Влада усвојила мере како би помогла домаћим предузећима која су усмерена на тржишта Русије, Украјине и Белорусије, међутим, и друга трпе последице кризе.

Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да су мала и средња предузећа у Србији имала тежак период током ковид кризе, сада је дошла ситуација која се на њих рефлектује кроз цену енергената.

Према њеним речима, важно је да Влада Србије прати ситуацију и реагује мерама и то ће радити у будућности:

"У току ковида, благовременим мерама успели смо да сачувамо мала и средња предузећа и запосленост. Од 16. марта до 5. априла 2020. имали смо пад од 20.000 запослених, тај тренд смо успели да преокренемо, до краја маја вратили смо запосленост, на крају године мала и средња предузећа у 2020. забележила су раст сва три битна параметра – и запосленост и броја предузећа, и бруто додате вредности, био је успорен због околности током ковида али и у тој кризној години остварили су добре резултате."

Подршка за предузећа

Објашњава да као што је била ситуација и у ковид кризи, сада се прати ситуација и гледа се који су то сектори који су најпогођенији, у време ковид кризе реаговало се посебно за сектор туризма, саобраћаја, угоститељства.

У овом тренутку се води рачуна о обезбеђивању енергената и адекватних цена које наша привреда може да издржи, то је главни фокус, ако буде потребе за специфичним мерама и у том правцу ће се реаговати, додаје она.

Кредити за набавку половне опреме

У претходном периоду је много урађено на програмима подршке који се сваке године спроводе са све више средстава, каже Катарина Обрадовић Јовановић. Постоји посебан сајт Министарства привреде где су информације о свим видовима подршке, свих органа државе.

Наглашава да је Министарство привреде један од највећих давалаца подршке, програми су усмерени на почетнике, жене и младе, ту је и подршка развоју пословања, у прерађивачкој индустрији.

"Тренутно је у току најважнији програм – подршка за набавку опреме, ове године имамо додатна средства, 10 милиона евра од ЕУ, тако да са 3,1 милијарду динара очекујемо да ћемо најмање четири пута више инвестиција подржати", навела је.

Концепт је једноставан: део су бесповратна средства, у овом случају 25 одсто, 5 одсто је сопствено учешће корисника, а остатак је повољни кредит банака или лизинг кућа које учествују у програму. 

Нова стратегија развоја малих и средњих предузећа 

Помоћница министра привреде напомиње да су 99,9 одсто свих предузећа у Србији су мала и средња предузећа, запошљавају око две трећине нефинансијског сектора:

"Ове године радимо нову стратегију развоја малих и средњих предузећа. Радили смо анализу у претходном петогодишњем периоду, од 2015. до 2020. шта се дешавало са сектором малих и средњих предузећа – да ли расте, задовољни смо резултатима, сектор расте, увећан је за четвртину, петину, зависно који параметара које гледамо, број је порастао за 25 одсто, запосленост за 20 одсто, БДВ за 60 одсто."

Сматра да је "Отворени Балкан" још једна шанса за мала и средња предузећа, регионално повезивање је важно, први извоз се логично дешава на околна тржишта, важно је да постоји што мање баријера, суштински може да доведе до повећања конкурентности. 

О ИТ сектору

Већина ИТ фирми спада у групу МСП, то су сектори за које очекујемо да буду носиоци развоја, највећа вредност настаје у грађевини и у прерађивачкој индустрији, и то у прехрамбеној, истиче Катарина Обрадовић Јовановић.

Важно је, како каже, да подршка овом сектору у будућности расте.

Одговарајући на питање да ли су зараде почеле да сустижу јавни сектор, она каже да јесу, не темпом који би сви волели, поготово у делатностима ИТ, питање радне снаге је главни проблем.

Према њеним речима, у доба ковид кризе, број запослених на неодређено време константно се повећавао.

Миграције су изазов 

Миграције су доста изазовне за нашу земљу, рекла је помоћница министра. Једно истраживање је показало да сваки 5. становник рођен на Западном Балкану живи у иностранству, код нас има повратни тренд, дигитализација ту пружа велике могућности. 

Можете из Србије да радите за било коју светску компанију, каже Катарина Обрадовић Јовановић и закључује:

"Миграцију не треба схватити као негативну, треба да постоји размена, да постоји жеља да се живи у својој земљи и да се врате са новим искуствима, а битно је да постоје адекватни услови да што више младих бира своју земљу као своје место живота."