Како инфлација "мути воду" – када купујете флаширану воду заправо плаћате нафту

Инфлација у Европској унији у мају је достигла 8,8 одсто, што је највиша вредност откако је Евростат 2001. године почео да објављује податке.

Цене енергије у мају су у еврозони биле 39,1 одсто више, док су цене хране увећане девет процената. Двоцифрена инфлација регистрована је у Хрватској, Бугарској, Чешкој, Грчкој, Мађарској, Холандији, Пољској, Румунији и Словачкој. Где је ту Србија? 

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић за Интернет портал РТС-а указује, између осталог, на то да ће кретање инфлације у наредним месецима зависити и од исхода пољопривредне сезоне. Истиче и да су ризици пројекције израженији него иначе.

Анализирао је и да ли је ограничење цена појединих прехрамбених производа имало одређених ефеката на инфлацију.

Велики део инфлације је увезен. Колики део је увезен а колика би инфлација била да нема раста цена енергената и хране и постковид кризе?

Због комплексности формирања малопродајних цена и огромног броја производа и услуга на тржишту, тешко је прецизно рећи колико је тачно увозна инфлација допринела укупној инфлацији. Методама које су нам на располагању, процењујемо да је две трећине или више последица увозне инфлације.

Међугодишња инфлација у Србији, у мају је била 10,4%, али је повећана и у свим другим земљама. Према последњим подацима, инфлација износи 16,0% у Чешкој, 14,5% у Румунији, 13,9% у Пољској, а 10,7% у Мађарској. У зони евра и САД, међугодишња инфлација је 8,8% и 8,6%, респективно, што је за њих изузетно висок проценат.

Србија је све интегрисанија у глобалне производне и услужне ланце. Учешће спољнотрговинске размене Србије у БДП-у износи преко 115%, при чему се последњих десетак година то учешће повећавало из године у годину, због чињенице да су и извоз и увоз расли брже од укупног БДП-а.

Србија због тога има бројне користи у погледу економског раста и развоја, али с друге стране, у овом тренутку то, нажалост, омогућава и брже преливање цена из међународног окружења на цене у Србији. То је ситуација на коју ниједна мала земља, па ни Србија, не може у великој мери да утиче. Може да ублажи последице и да гледа да оно што је у њеној моћи држи под контролом.

Уколико из укупне инфлације искључимо само директне ефекте повећања цена хране и енергената, долазимо до закључка да би се тренутна инфлација у Србији, уместо на нивоу од 10,4%, готово извесно кретала у границама инфлационог циља НБС који износи 3±1,5%. Конкретно, од 10,4% колика је била међугодишња инфлација у Србији у мају, заједнички допринос цена хране и енергената износи око 7 процентних поена.

Поређења ради, претходни периоди високе инфлације у Србији (до 2012. године) били су само делимично последица повећане инфлације у међународном окружењу, а највећим делом последица домаћих фактора – неодрживе платнобилансне позиције земље, депрецијације девизног курса и целокупне макроекономске, финансијске и фискалне нестабилности у том периоду.

Неповољног дејства тих фактора одавно нема, а једини домаћи фактори који представљају макроекономски ризик јесу пољопривредна сезона (која је увек ризик) и производња угља и струје, која није на задовољавајућем нивоу.

На колику стопу инфлације можемо да рачунамо у наредним месецима, а на колику до краја године?

До када ће инфлација остати на овим нивоима зависи у великој мери од неколико глобалних фактора који доводе до високог раста цена широм света. То су пре свега поремећени ланци снабдевања и сукоб у Украјини који је довео до додатног раста већ високих цена енергената и хране у свету.

Наша процена у овом тренутку је да би врхунац инфлације требало да буде у јуну или јулу и, према централној пројекцији, инфлација би могла да се нађе на нивоу нешто изнад 11%. Рачунамо да би од августа могла полако да почне да се смањује, док би на крају године требало да опадне свакако испод 10%, а ми видимо да би то могло да буде и око 9%.

Међутим, треба имати у виду да су ризици пројекције израженији него иначе. Кретање инфлације у наредним месецима зависиће и од исхода пољопривредне сезоне. Уколико сезона у Србији и региону буде добра, реално је очекивати да повећане количине пољопривредних производа изврше притисак на смањење цена хране.

Које мере спроводи Народна банка Србије да би смирила инфлацију?

Иако повишена, инфлација у Србији мања је од инфлације у већини других земаља Централне и Југоисточне Европе. Тако нешто је пре десет или петнаест година било незамисливо.

Разлог томе је базна инфлација која је све време скоро двоструко мања и коју НБС, са гувернером Јоргованком Табаковић на челу и даље успева да држи под контролом. Пре свега тиме што чува стабилност девизног курса, али и индиректно, тиме што је спречила већи пад пословног и потрошачког поверења у земљи и није дозволила да инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде порасту превише.

Тиме смо постигли једну битну ствар која се често губи из вида. Спречили смо да психолошки фактори завладају финансијским тржиштем, али и робним тржиштем и тржиштем рада. То је било опредељење садашњег гувернера током свих претходних десет година њеног рада.

Поједини економисти такву политику девизног курса критикују, али је став и гувернера и осталих чланова извршног одбора и стручних служби НБС да таква политика девизног курса Србији, у односу на евентуалне недостатке, доноси много више користи. То у својим оценама и извештајима редовно потврђују и међународне финансијске институције и рејтинг агенције.

Другачија политика курса имала би највероватније ограничени ефекат на поправљање спољнотрговинског биланса док би, са друге стране, скоро извесно имала значајне негативне ефекте на финансијски сектор и пословно, инвестиционо и потрошачко поверење, чему смо сведочили у периоду пре 2012. године.

Такође, Народна банка на инфлацију утиче све време и смањењем експанзивности монетарне политике, прво повећањем репо стопе, а затим и повећањем референтне каматне стопе која тренутно износи 2,5%.

Да ли је замрзавање цена и ограничавање маржи нафтним компанијама имало ефекта на инфлацију и шта би се десило уколико би Влада одлучила да укине ове мере?

Ограничење цена појединих прехрамбених производа јесте свакако имало одређених ефеката на инфлацију, пре свега у погледу управљања инфлационим очекивањима, али треба имати у виду да је то мера социјалног карактера. Та мера је донета како би се слојевима становништва са нижим дохотком омогућило да основне животне намирнице набаве по релативно прихватљивој цени.

Такође, треба имати у виду да је реч о релативно малом броју производа, чије укупно учешће у индексу потрошачких цена није велико.

Основне животне намирнице (хлеб, брашно, млеко, шећер и уље) чине око 4%, а деривати нафте око 6% индекса потрошачких цена. Узимајући све то у обзир, наша је процена да укидање ових ограничења не би значајније изменило пројекцију инфлације.

Европљане очекују још више цене хране, енергената, нафте, гаса, што ће довести до још веће инфлације која "једе" куповну моћ грађана. Нафта је уграђена и у флаширану воду. Тако да се заправо плаћа нафта, а не вода. Да ли је ово тачно?

Апсолутно. И не само у флаширану воду. Нафта чини велики део сваког производа који долази у пластичној амбалажи, јер се пластика добија прерадом сирове нафте. Поред тога, нафта је један од основних састојака у производњи гума, одеће, обуће и козметике.

Две трећине синтетичких материјала (полиестер, најлон, еластин, акрил и др.) за производњу одеће добија се прерадом сирове нафте. Исти је случај и са највећим делом једињења која се користе у производњи козметике (бензен, полиетилен, пропилен, пропил-алкохол, бутил-алкохол, парафин, минерално уље, толуен и др.).

И није ово случај само са нафтом. Добар пример је и кукуруз. Прерадом кукуруза добија се кукурузни скроб који даље постаје део на хиљаде различитих производа.

Поврх свега тога, поред раста светске цене нафте и пољопривредних производа, оно што је карактеристично за ову кризу јесте и огроман раст цене природног гаса и огроман раст цене струје на светским берзама. То никада до сада, у овој мери, није био случај.

Када је реч о цени гаса, она у принципу треба да прати цену сирове нафте са одређеним закашњењем. У претходним епизодама раста цене нафте, гас је знао да поскупи дупло, док је током ове кризе цена гаса повећана не дупло, већ пет, десет или чак петнаест пута, у зависности од периода који поредимо.

Све то доприноси инфлацији и управо је тај део увозне инфлације (којег најчешће нисмо свесни), један од највећих проблема са којима се суочавамо.

Рубља је јача него пре рата у Украјини, да ли је то само због тога што не могу увозити ништа из Европе и нема одлива новца?

Има свакако више разлога, али да бисмо дали прецизан одговор, неопходно је да дубински познајемо руску економију. Један од разлога свакако је значајно смањење увоза из Европе, а имамо и чињеницу да Русија инсистира на плаћању гаса у рубљама, што вероватно повећава апрецијацијске притиске на руску рубљу.

Међутим, свакако има и бројних других фактора и одговор на ово питање захтевао би знатно дубљу анализу.

Да се вратимо на наше проблеме, за разлику од претходне финансијске кризе, када је држава на санирање последица на финансијском тржишту потрошила чак 900 милиона евра, финансијски сектор тренутно не представља већу опасност за јавне финансије.

Банкарски сектор у Србији је, за разлику од претходног периода који сте навели, високо капитализован, ликвидан, профитабилан и са до сада најнижим нивоом проблематичних кредита од свега 3,3% укупних кредита.

Такође, кредитна активност и ка привреди и ка становништву расте по стопама које су у складу са растом номиналног БДП-а. НБС редовно прати све показатеље финансијске стабилности и спремна је да, као и до сада, у најкраћем року реагује на евентуалне проблеме.

Краткорочна инфлациона очекивања представника финансијског сектора и привреде, према резултатима анкете агенције Ипсос, бележе умерени раст у мају у односу на претходну анкету и износе 6,0 одсто. Да појаснимо читаоцима, како читамо ову бројку?

Ту бројку читамо као процену, односно очекивање финансијског сектора Србије у погледу нивоа међугодишње инфлације у Србији година дана унапред. Дакле, финансијски сектор Србије, у просеку, сматра да ће међугодишња инфлација у мају 2023. пасти на ниво од 6%.

Таква оцена је, грубо посматрано, у складу и са пројекцијама НБС и то пуно говори о кредибилитету монетарне политике коју води Народна банка.

Такође, важна су и очекивања по питању инфлације за две и три године унапред, где видимо да и финансијски сектор оцењује да ће фактори који тренутно опредељују кретање инфлације, у наредном периоду почети да слабе.