Агенција "Стандард и Пурс" задржала кредитни рејтинг Србије на ББ+

У односу на претходну оцену када су изгледи за повећање рејтинга Србије били позитивни, агенција истиче да је промена изгледа опредељена геополитичким околностима и пре свега потенцијалним индиректним ефектима које конфликт у Украјини може да има на Србију.

У свом извештају агенција "Стандард и Пурс" истиче кредибилитет и континуитет монетарне и укупне економске политике Србије, отпорност наше економије и очувану стабилност банкарског сектора.

Агенција наглашава и повољне перспективе Србије за привредни раст у средњем року, које су подржане високим приливом инвестиција у извозно оријентисане секторе.

Стабилни изгледи за повећање кредитног рејтинга, према Агенцији, одражавају избалансиран однос ризика насталих након избијања кризе у Украјини и добрих средњорочних перспектива раста Србије које су подржане кредибилним оквиром економских политика.

Везано за конфликт у Украјини агенција "Стандард и Пурс" истиче отпорност српске економије имајући у виду релативно мале директне економске везе Србије са Русијом и Украјином, осим у случају енергената.

С друге стране наглашава се да ће сукоб имати негативне ефекте на земље зоне евра, које су уједно и највећи трговински партнери Србије и да то може имати ефекта на наш привредни раст.

''Упркос новим изазовима, и током претходних неколико месеци успели смо да очувамо пуну финансијску стабилност, уз високу капитализованост и ликвидност нашег банкарског сектора, као и рекордно низак ниво проблематичних кредита. Томе је допринела и чињеница да смо у најкраћем року, одмах након избијања конфликта у Украјини, ефикасно решили питање Сбербанке, што је јасно препознато и у извештају агенције "Стандард и Пурс", истиче гувернерка Јоргованка Табаковић.

Агенција наводи да су средњорочни изгледи раста Србије посебно ојачани снажним растом извоза и модела раста заснованом на приливима страних директних инвестиција у извозно оријентисане секторе, при чему је раст подржан макроекономском и финансијском стабилношћу.

Упркос изазовима које је носила глобална пандемија у претходне две године, Србија је у 2022. годину ушла са снажне позиције. Бруто домаћи производ је крајем 2021. године престигао претпандемијски ниво за преко шест процената, економска кретања су била изузетно повољна у последњем кварталу 2021. и првом кварталу 2022. године, јавни дуг је био на опадајућој путањи, док су девизне резерве централне банке и ликвидност државе достигли историјски највише нивое.

Због значајног раста глобалне неизвесности након избијања сукоба изгледи раста за цео регион су смањени што утиче и на Србију.

У извештају се наводи и да се очекује континуитет добрих економских политика и у наредном периоду и истиче се спровођење реформи договорених у оквиру нефинансијског аранжмана са ММФ-ом.

У погледу услова за раст кредитног рејтинга у наредном периоду, агенција истиче да би то могло да се догоди уколико се испостави да ефекти сукоба у Украјини на српску економију нису велики и уколико Србија оствари већи раст бруто домаћег производа од очекиваног, као и боље показатеље од очекиваних по питању интерне и екстерне неравнотеже.

"Када узмемо у обзир све кључне факторе који у овом тренутку опредељују стање српске економије, процењујемо да ће Србија у 2022. години остварити реални раст бруто домаћег производа у распону од 3,5 до 4,5 посто, што је свега око 0,5 процентних поена мање од пројекције коју смо имали пре избијања конфликта у Украјини. Томе доприноси неколико кључних фактора - очувана стабилност девизног курса и стабилност банкарског сектора, висок прилив страних директних инвестиција, улагања државе у инфраструктурне пројекте, висок раст извоза и роба и услуга, као и наставак раста зарада и запослености у приватном сектору", истиче Табаковићева везано за раст кредитног рејтинга Србије у наредном периоду.