Од поља до стола – како настаје храна будућности

Наследивши три века стару воденицу у Лајковцу, окружену њивама, Томислав Сретеновић у органском систему узгаја спелту, раж, овас и бели кукуруз од којих настаје фино, органско брашно.

"Мене су родитељи терали са села, то је тада био тренд. Али сам се вратио на дедовину и мислим да сам урадио праву ствар", каже Томислав Сретеновић из Маркове цркве.

Ово имање је савршена отворена лабораторија за тим научника Института за земљиште који раде на успостављању модела такозване угљеничне фарме.

"То је пољопривредна пракса праћења нивоа угљеника који се везује у земљишту уместо да одлази у атмосферу чиме се доприноси бољем утицају на климатске промене", каже др Владан Угриновић са Института за земљиште.

"Педесет посто угљен-диоксида у атмосфери долази из шумске биомасе, а овако угљеник остаје везан у земљишту и побољшава му плодност", каже др Елмира Саљиников са Института за земљиште.

Малчирање, коришћење разривача уместо дубоког орања и превртања земљишта, остављање самораста на парцели која се годину дана "одмара" од сетве, коришћење стајског уместо минералних ђубрива најважнији су чиниоци за успостављање фарме која везује угљеник из ваздуха.

Цветни и шумски појас уз њиве су више него корисни. Зато Европа последњих година подстиче агрошумарство.

"Пошто су доказани бенефити шуме и као бране од ветра и као извора угљеника, агрошумарство је саставни део конвенција о климатским променама", каже Тања Грујућ са Института за земљиште.

За један посто цветног појаса на парцели од хектар у периоду од пет година из европске касе издваја се 270 евра.

Посебно се подстиче и такозвано земљиште "на угару", оно које се "одмара" за сетвену сезону покривено биомасом.

Резултати овог истраживања ће крајем године дати јасну слику о количини везаног угљеника и органске материје, биће упоредиви са њивама у конвенционалној производњи и најважније – даће добар основ за финансијско подстицање овакве праксе за српске пољопривреднике.