Шта све гура цене нагоре и шта је највише поскупело

Од децембра у Србији је највише поскупело поврће, чак 30 процената. Цена јунетине скочила је за 17,5, а рибе за 17 одсто. Једноцифрен раст бележе млечни производи, пилетина, свињско месо... Само је брашно појефтинило – око пет процената. Поскупљења би, кажу у ресорном министарству, била далеко већа да држава није ограничила цене основних животних намирница и горива.

Јасмин Хоџић, државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација, каже да је на тај начин држава заштитила економски и социјално најрањивију популацију с једне стране, а с друге стране умирила тржишне тензије.

"Врло је важно да пратимо стање цене сировина, енергената на светском тржишту и када се стабилизују ствари на глобалном нивоу, да постепено кренемо са укидањем мера како не би дошло до наглог скока цена", додаје Хоџић.

"Две трећине поскупљења чини увезена инфлација"

Са међугодишњим растом цена од 9,6 процената, Србија је, кажу у Влади, у бољој позицији чак и од неких чланица Европске уније. Две трећине поскупљења код нас чини такозвана увезена инфлација.

Министар финансија Синиша Мали наводи да, када цена нафте иде горе на светском тржишту, то наравно утиче и на цену горива у Србији.

"Ми и даље имамо контролисану цену горива и дизела и бензина, цена струје се није променила грађанима, иако и цена струје и свих енергената расте у свету, гаса има и сада нам следе тешки преговори са Русијом како ћемо се снабдевати гасом у наредном периоду", каже Мали.

Паоло Ђентилони, европски комесар за економију подсећа да инфлација добија замах од почетка 2021. године.

"У еврозони је са 4,6 крајем прошле године, порасла на 6,1 у првом тромесечју ове године, а онда на седам и по у априлу. То је највиша стопа у историји наше монетарне уније", истиче Ђентилони.

Још у марту 11 чланица Европске уније имало је инфлацију већу од Србије, у чак седам земаља била је двоцифрена.

Оптимистичних прогноза нема, а додатну бригу донела је Индија пре неки дан одлуком да забрани извоз житарица.

"Стиже пољопривредна сезона, можемо се надати стабилизацији"

Иван Николић, виши научини сарадник Економског института, каже да су извори инфлације у Србији, као и у другим земљама Европе, енергенти и храна.

"Онда макар у том делу хране која, подсетићу, има најзначајнији пондер у расту цена – чак 31 посто чине храна и безалкохолна пића, онда некако морамо са оптимизмом гледати ову годину. Долази нам нова пољопривредна сезона, приноси ће вероватно бити виши него прошле године. По том основу, можемо се надати стабилизацији цена, ако не нижим ценама", напомиње Николић.

Мали указује да је данас можда мање важна цена, а да је важније колико нечега имате.

"Наша пољопривреда је јака. Имамо свега што је неопходно и за годину-две унапред, бар када је храна у питању. Сада се боримо и за енергенте", каже Мали.

Економска криза изазвана пандемијом, продубљена због сукоба у Украјини је, кажу стручњаци, можда и највећа криза од Другог светског рата, поготово што је неизвесно колико ће трајати.