Читај ми!

Титулу најскупљих станова и даље чувају Савски венац и Стари град – Нови Сад сустиже Београд

Пандемија коронавируса и тренутна криза у Украјини утицале су на тржиште некретнина у Србији. Ивана Штрбац, начелница Одељења за масовну процену вредности непокретности при Републичком геодетском заводу, истакла је за Радио Београд 1 да титулу најскупљих станова на тржишту и даље љубоморно чувају престоничке општине Савски венац и Стари град.

Ивана Штрбац је истакла у Јутарњем програму да се слободно може рећи да су највише цене по квадратном метру постигнуте на територијама две општине, Савски венац и Стари град.

Када је реч о новоградњи, најскупљи квадрат у Србији је, навела је, плаћен 9.115 евра у Београду на води, док је у староградњи највиша цена од 4.902 евра забележена на Старом граду.

Додала је и да је у односу на први квартал прошле године, цена квадрата у Београду на води скочила је за 4,4 одсто, док је на Старом граду скок цена староградње још израженији, девет посто.

Раст цена некретнина бележи се у читавој земљи и то са процентима већим него у главном граду.

Нови Сад сустиже Београд

"Слободно можемо рећи да Нови Сад полако сустиже Београд. Просечна цена староградње достигла је 1.500 евра, што је раст од чак 21 проценат. И у новоградњи је просечна цена по квадратном метру 1.500 евра, што представља раст од 16 одсто. Такође, квадрат староградње у Нишу бележи раст од 23 посто, а у Крагујевцу пет процената", рекла је Ивана Штрбац.

Некретнине се купују и продају на територији читаве замље у истом обиму, једина разлика је у структури непокретности која је предмет купопродаје.

Истакла је да је чак 50 посто кућа продато на територији Војводине. Међутим, када је реч о становима, гаражном простору и грађевинском земљишту, ту доминирају велики градови, на првом месту Београд.

Такође, станови и грађевинско земљиште се у високом проценту продају и на територији Јужнобачког и Златиборског округа, док су викендице најтраженије у околини Београда и Новог Сада.

Раст тржишта непокретности

Упркос пандемији и тренутној кризи у Украјини, али и константном расту цена, у првом кварталу ове године тржиште непокретности у Србији бележи раст од 6,7 одсто.

Интересантан је и податак да је само 12 посто непокретности плаћено кредитним задуживањем, међутим, када је реч о промету станова, тај проценат се креће између 30 и 40 одсто.

Од фактора који утичу на раст цена некретнина највише се издваја раст цена грађевинског материјала, али и све већа потражња.

Нагласила је да на тржишну цену највише утиче однос понуде и потражње, али да смо сведоци  да је дошло и до глобалног поремећаја на тржишту грађевинског материјала, као и енергената, што је условило раст цена у грађевинарству.

"С друге стране, грађани који имају новац желе да заштите његову вредност куповином непокретности што повећава тражњу коју понуда у овом тренутку не може да задовољи, и као последицу имамо даљи раст цена. Узимајући у обзир све факторе који на то утичу, заиста је тешко прогнозирати кретање цена на тржишту непокретности", закључила је Ивана Штрбац. 

петак, 26. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво