Украјинска криза подигла цене челичних арматура и цемента, каква је снабдевеност тржишта у Србији

Ивана Вулетић подсећа да је општи пораст цена грађевинског материјала почео још од пандемијске кризе, јануара прошле године, када је челик поскупео на светским берзама више од 20, 30 посто.

Истиче да су програми које је држава имала за време пандемије помогли предузећима да издрже тај први удар поскупљења.

Међутим, украјинска криза је донела нова поскупљења и нове нестабилности на светским берзама тако да је арматура почетком априла са 600 до 700 евра скочила за само недељу дана за 100 евра по тони.

"Тренутно су цене арматура од 1.100 до 1.200 евра по тони и то је неупоредива цена с оном којом смо имали само дан пре украјинске кризе. Таква инфлација доводи и до поремећаја у снабдевању, оних који је производе, увозе и дистрибуирају, тако да је тржиште у том тренутку стало", указује Вулетићева. 

Наводи да тренутно постоји смањена дистрибуција арматура и са измењеним условима продаје.

Сада је каже, авансно плаћање, понуде продаваца трају од једног до три дана, али арматуре на тржишту као и грађевински материјали постоје, нема дуготрајног прекида радова.

"Шта ће даље бити, то ћемо тек видети и то зависи пре свега од дешавања на светском тржишту па тек после код нас", сматра она. 

Нагласила је и да је ПКС већ упозорили и добила и сагласност Владе да се појача надзор  извоза отпадног гвожђа које је потребно за производњу челичне арматуре.

Стабилизација на тржишту цемента

Што се тиче хемикалија неопходних за производњу цемента очекује да ће се тржиште стабилизовати.

Проблем је каже што су цементаре имале у најави проблем до којег ипак није дошло, а то је недостатак погонског горива.

"Пошто је свуда циљ да цементаре погонско гориво мењају отпадним материјалима тако је и код нас.  Постоји идеја да почну да користе материјале са листе отпада као погонско гориво и очекује се да ће то стабилизовати њихове потребе у неком следећем периоду", објаснила је Вулетићева.

Србија има керамичку глину

Блок за зидање је прошле године у ово време у велепродаји коштао 19 динара, сада је 33 динара, тона гвожђа је са 550 евра поскупела на 1.100 евра. 

Што се тиче блокова и опекарских производа за зидање, важно је истаћи да Србија има основну сировину, керамичку глину за производњу керамичких плочица, опеке и црепа.

Међутим, пошто је Украјина један од великих извозника керамичке глине, истиче да су се компаније из ЕУ, почетком кризе појавиле на тржишту Србије као купци, нудећи потпуно неразумне цене за ту сировину.

"Треба да будемо пажљиви и да посматрамо шта се дешава на том тржишту, да наше компаније, које иначе производе квалитетне опекарске производе не би дошле у ситуацију да немају сировину", упозорила је Вулетићева.

Тражња и цене станова

Објашњава да тржиште увек обликује тражњу, тако да се према цени станова у Србији, у Београду највише види та тражња.

"Што се више траже станови то су они и скупљи. У једном делу цене, утицај су имале и цене грађевинског материјала, тако да се о томе не бих баш конкретно изјашњавала зато што и понуду и цену обликује тражња", закључила је Вулетићева.