Читај ми!

Кренуо уговорени извоз пшенице и кукуруза у Албанију

Уговорени извоз 30.000 тона пшенице и 17.000 тона кукуруза у Албанију почео је да се реализује, речено је Танјугу у Удружење "Жита Србије". Када је реч о Италији, одобрене количине за извоз су мале, имајући у виду да између 27 и 30 одсто нашег извоза пшенице и кукуруза иде у Италију. У ПКС оцењују да би привремену забрану извоза житарица и брашна требало укинути или бар увести квоте за извоз.

Директорка Удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић рекла је да су извозници чекали пет дана да добију формалну дозволу од Владе Србије за тај извоз, као и да ће, по одобрењу владе, у Италију бити извезене мале количине житарица.

Савовићева је додала да је дозвољен извоз за само једног италијанског купца у количини од 67.000 тона кукуруза и 17.000 тона пшенице.

Министри пољопривреде Србије и Северне Македоније раније су договорили да извоз пшенице, кукуруза, брашна и јестивог уља у Северну Македонију буде настављен према раније уговореним количинама.

У Привредној комори Србије оцењују да би привремену забрану извоза житарица и брашна за остале земље требало укинути или бар увести квоте за извоз да би произвођачи могли да искористе садашње високе цене и зараде, док не почну да падају с приближавањем нове жетве.

Када је реч о Италији, Савовићева каже да су одобрене количине за извоз мале, имајући у виду да између 27 и 30 одсто нашег извоза пшенице и кукуруза иде у Италију.

"Прошле године је та земља купила око пола милиона тона кукуруза и око 340.000 тона пшенице, а чланице Удружења "Жита Србије" су до владине одлуке о забрани извоза, са италијанским увозницима имали склопљене уговоре за 195.000 тона пшенице и 160.000 тона кукуруза", напоменула је Савовићева.

Додала је да "Жита Србије", према уговорима који су раније склопљени, имају обавезе да до 30. јуна на различита тржишта извезу 459.000 тона пшенице, а до 30. септембра 670.000 тона кукуруза.

План пролећне сетве 

Савовићева је изнела податке да је прошле јесени пшеницом засејано 621.000 хектара и уколико род буде на десетогодишњем просеку од 4,8 тоне по хектару, то значи да бисмо могли да очекујемо непуна три милиона тона новог рода.

Према плану пролеће сетве, каже, кукуруз би требало да буде заснован на 950.000 хектара, па бисмо уз пројекцију десетогодишњег просечног рода од 7,5 тона по хектару ове године могли да очекујемо 7,1 милиона тона ове житарице.

"Очекује се да ће ове године површине под кукурузом бити нешто смањене у корист сунцокрета, који је због рата у Украјини постао артрактиван за сетву, јер је тражен као роба, а и зато што му треба мање ђубрива. Процена је да ће бити засејан на 245.000 хектара и уколикобиуде родио три тоне по хектару, као последње три године, принос би био око 735.000 тона", рекла је Савовићева.

Проценила је да ће овог пролећа површине под сојом бити на нивоу прошле године или мало веће.

Под сојом ћемо имати око 240.000 хектара, с тим што очекујемо да приноси буду 3,2 тоне што је око 770.000 тона на нивоу целе земље, уколико временску услови послуже.

Прошле године су због суше били само две тоне по хектару, напоменула је директорка "Жита Србије".

Нагласила је да ове пројекције не зависе само од метеоролошких прилика, већ и од тога да ли ће пољопривредници имати довољно новца за финасирање сетве, јер им су им огромне количине робе, услед забране извоза, заробљена у силосима, а принуђени су да трошкове сетве финасирају по тржишним ценама деривата, семена, ђубрива и заштитних средстава које стално расту.

"Пре забране извоза, залихе с којима је требало ући у нову производну годину су 430.000 тона. С обзиром да се ово све споро одвија, ући ћемо са историјским залихама и имаћемо два пробелма, силоси су крцати пшеницом и кукурузом, па је питање где ћемо да сместимо нови рода и када у тако пуне силосе почне да се утоварује и род 2022. долази до иделаних услова за појаву штеточина и пада квалитета ускладиштених житарица", истакла је Савовићева.

Колики су вишкови пшенице и кукуруза 

Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у ПКС Александар Богуновић каже да би требало укинути забрану извоза житарица и брашна или бар увести квоте.

"Већ дуже време чекамо да се укине забрана извоза, јер је близу жетва, а вишкови су процењени на преко милион тона пшенице и близу два милиона тона кукуруза. С обзиром на то да је прошла година била лошија за кукуруз, јер су приноси били око 30 одсто нижи него што се очекивало, а пшеница је имала јако добар род, важно је да се што пре уклони забрана извоза да би наши произвођачи приходовали средства док су цене на светским берзама јако добре", рекао је Богуновић за Танјуг.

Додао је да је јесенас пшеницом засејано око 30.000 хектара више него претходне производне године, што значи да бисмо могли очекивати око четри милиона тона новог хлебног жита.

Истакао је да су нам се тренутно поклопили добар прошлогодишњи род пшенице и висока цена на берзама, што би требало искористити да се уберу полодови ситуације на светском тржишту.

"Забрана је донета на краћи период и очекујемо да у догледно време буде уклоњена. Наша препорука, као и препорука произвођача, јесте да се не уведе поптуна забрана, већ да се уведу квоте. Да држава дефинише количине које би могле да изађу из земље до наредне жетве и да се прати динамика извоза, с обзиром на то да реално не можете у кратком временском интервалу да извезете велике количине које би угрозиле нашу стабилност", рекао је Богуновић.

Нагласио је да се, осим тога, силоси морају испразнити од старог рода пшенице да би примили нови род.

Почиње извоз баржама 

"Иначе, у ово доба године је нејинтензивније трговање житарицама, с обзиром да почиње извоз баржама којима иду и нејвеће количине ове робе. И свакако да поред тога што је највећа концентрација извоза у овом периду, погодило се да су истовремео и цене веома добре, а оне ће, што смо ближе жетви, падати с обзиром да већ почиње да се тргује с новим родом. Тако да је извесно да оне неће још дуго бити овако високе", истакао је Богуновић.

Изразио је очекивање да ће мине, које плутају делом Црног мора због сукоба у Украјини у близини луке Констанца преко које Србија извози житарице, бити уклоњење и додао како је упркос рату Украјина успела да извезе око 80 одсто свог рода пшенице.

Подсетио је да је Руска Федерација један од највећих светских произвођача минералних ђубрива и додао да Србија није угрожена, јер је обезбедила друге правце снабдевања и има довољно ђубрива.