Читај ми!

Космет лежи на резервама угља, до сада искоришћено само три одсто

На простору Космета је 79 одсто српских резерви енергије из угља. То показују анализе које је Српска академија наука и уметности представила на скупу "Енергетски ресурси на Косову и Метохији". Циљ скупа је да се олакша доношење одлука о енергетском развоју земље.

Рударење на Косову и Метохији траје већ читав век. Ранија истраживaња показала су да само косовски басен располаже са 14,7 милијарди тона угља. До сада је искоришћено тек три одсто тог ресурса.

"И поред нерешеног коначног статуса КиМ и могућим ризицима улагања, по условима за експлоатацију и економским ефектима, инвестиције у отварање нових површинских копова и изградњу термоелектрана на основу резерви лигнита из косовског и метохијског басена, немају премца у Европи", каже др Драган Игњатовић са Рударско-геолошког факултета у Београду.

"Када економски разлози буду превагнули и буду доминантни у односу на политичке, међунационалне и остале, косовски басен ће бити место где ће се догађати један велики развој. То морамо знати – нико се не може одрећи својих ресурса", поручује Слободан Ђекић са Инжењерске академије Србије.

Стручњаци које је окупила Српска адемија наука и уметности сачиниће преглед енергетског потецијала за поизводњу угља и струје. О неоходности тих анализе, кажу, сведочи и актуелна светска енергетска криза.

"Снага коју могу да дају електране које је пројектовала и изградила наша памет данас је због лошег управљања сведена на свега 60 посто. Док је, што је парадоксално, јужна покрајина која лежи на резервама енергента угља суочена са вишечасовним искључењима струје", каже Слободан Вукосавић, председник Одбора САНУ за енергетику.

Поред великих резерви угља, на простору Космета потврђена су и знатна налазишта никла, цинка, олова, боксита, као и потенцијала лежишта нафте.