Читај ми!

Мала земља пуно банака, велики играчи “гутају“ мање – шта то значи за кориснике

У 2022. у Србији постоје 23 банке. Тренд укрупњавања најављује да ће их ускоро остати десетак већих и неколико мањих. Последња у низу аквизиција било је преузимање Креди Агрикол од стране Рајфајзен банке, Комерцијална и НЛБ банка су се спојиле, мађарска ОТП је купила Сосијете и Војвођанску банку. Најављује се да ће АИК банка преузети Сбер банку. Сада банке пружањем специјализованих услуга воде борбу за позицију на тржишту. У којој мери све то утиче на обичне кориснике?

Седам највећих банака у Србији сада контролише готово 80 одсто домаћег тржишта. Кад се сабира добит, пет банака односи четири петине укупне банкарске зараде, годишње. Разлог - ниске камате и дигитализација више одговарају онима са више клијената. Мањи су приморани да се за опстанак боре понудом специфичних услуга за циљане клијенте.

"Тренутно смо у пилот пројекту који имају уговорена одређено привремене и повремене послове. Преко 90 посто наших кредита је обезбеђено само личном меницом а истовремено наш кредит у нашој банци је преко 300.000 динара", наводи Владимир Вукотић, председник Извршног одбора и извршни директор 3 банке.

Светски стандард је једна банка на милион становника - у Србији их је и даље много више. Пре две деценије било их око стотину, некима су одузете дозволе, друге су добиле моћнијег власника. Већини се више ни имена не сећамо. Сада имамо и домаће банке довољно снажне да купе међународне.

"То је реално према броју корисника. И ми имамо једно олигополско тржиште где имамо велике играче, тих пет-шест банака које држе највећи део тржишта - 70, 80 посто и мислим да ће судбина малих банака из тог угла бити усмерена на неке тржишне, које њима могу бите занимљиве и атрактивне и то је нешто што постоји на западу као нека микрокредитна институција - да сте орјентисани на микро, мала предузећа, средња предузећа и да ту видите своју перспективу", објашњава Зоран Грубишић, професеор Београдске банкарске академије.

Шта одлазак или спајање банака значи за обичног корисника? У Народној банци Србије тврде да не значи ништа и да мање банака неће значити мање квалитетну услугу.

"Било које промене у ценама услуга, банке су дужне да претоходно обавесте клијента и да клијент пристане на то. Дакле, ове статусне промене свакако не утичу на промену цена услуга, а мањи број банак, са 23 сада, а ако их буде мање наше тржиште јесте и даље конкурентно и банке имају избор да изаберу банку која њима највише одговара.", напомиње Дарко Саменковић, ген. директор Сектора за контролу пословања банака.

Осим спајања и стратегија банке имају нови изазов. Инфлација све више прети свету и притиска монетарну политику да повећава основну камату. Европска централна банка, за сада, се не одлучује на такав потез, а тако је и у региону.