Читај ми!

Шта предлажу запослени у трговини, скупштински микрофон био је њихов

Дигитализација, смањење сиве економије и веће присуство малих трговаца у руралним деловима земље неки су од праваца који би требало да буду обухваћени стартегијом развоја трговине до 2025. То је део закључка са јавног увида у стратегију коју је организовала Скупштина Србије.

Готово сваки седми запослени у Србији ради у трговини. Зато је скупштински микрофон данас уступљен њима, да кажу своје виђење стратегије трговине.

А они предлажу улагање у трговину у забаченим сеоским насељима, бољу инфраструктуру, укључујући интернет и курирску логистику.

"Када сам почела да радим у једном руралном окружењу изненадила ме чињеница колико су ти људи оријентисани на онлајн куповину и нисам могла да верујем да особе које не можете да замислите да користе андроид телефон, а некмоли да онлајн поручују, а заправо то чине", рекла је привредница у парламенту.

Грађани су највише трошили у малопродајним ланцима док свега 20 одсто купује у комшијским пиљарама. Колико се троши?

"Само хипермаркети и супермаркети бележе раст у 2021. у односу на 2020. првенствено због отварања нових супермаркета. Ови продајни канали реализују 28 одсто укупног промета, док су велике и средње продавнице и даље најзначајнији носилац промета са 31 процентом", каже Јасмин Хоџић, помоћник министра трговине.

Онлајн куповина је у Србији у време пандемије трајно променила природу трговине, а процена је да је тренутно у Србији четири милиона е-купаца. Томе ће импулс дати фискализација, од које се очекује да смањи сиву економију и да дâ прави увид у потрошњу.

Жељко Ракић, начелник у Сектору за трговину, каже да немају податке о томе колико има малопродајних објеката у Србији, ком трговинском формату они припадају, колики је нето продајни простор, да ли се они баве електронском трговином, колики им је промет, колики је промет у одређеном месту и тако даље.

Стратегија трговине предвиђа популаризацију онлајн потрошње у забаченим планинским селима где велики трговински ланци не долазе, а предузетници могу наћи интерес. Све то омогућава дигитализација.

"Биће им нормално да се у виртуелном систему осећају као да су у продавници, а у ствари нису тамо већ су код куће за својим рачунаром и разгледају рафове, распитују се за робу и тргују у реалном времену", каже Владимир Орлић, потпредседник Народне скупштине.

У Стратегији развоја трговине пажња ће бити посвећена додатној заштити потрошача и конкуренцији. Такође дигиталном маркетингу и решавању старе бољке, а то је редовна исплата добављачима.