Ксенија Карић (Шнајдер електрик): Жене доносе емпатију у ИТ сектор

Дигитална трансформација енергетике је данас већ ствар опште културе, каже Ксенија Карић, директорка компаније Шнајдер електрик Србија и Црна Гора. У суштини сваки потрошач мора да буде упућен у то како и на шта троши струју како би економичније водио домаћинство.

За друштво је битно да се енергија штеди, али и да се смањи утицај на климатске промене.

"Ја волим да кажем да смо ми прва и вероватно једина генерација која ће моћи нешто да уради поводом климатских промена и мислим да треба да будемо врло одговорни у потрошњи енергије."

Што се дигиталне трансформације енергетике у Србији тиче, Ксенија Карић истиче да је неопходно да се у тај процес укључе сви у ланцу, од домаћинстава до великих потрошача.

"Сви имамо циљ да се декарбонизујемо до 2050. године, време је да променимо начин како перципирамо енергију и да је посматрамо као вредан ресурс", каже Карић.

Дигитализација ће допринети ефикаснијем коришћењу енергије, и мањим губицима у систему преношења енергије.

„Корона је убрзала тај процес дигитализације, видимо значајне промене. Један од главних стубова раста економије почиваће на начину како управљамо зеленом енергијом. Ми смо годинама причали са свима о томе, али смо добијали одговор како овде струја и није нека ставка у трошку. Сада је јасно да ће та цена само расти, да нисмо били свесни колико ће то да утиче на наш буџет. Тако да очекујем да ће се пуно тога променити. Зато се сада траже решења која вам кроз аналитику говоре како можете да уштедите све ваше енергенте, не само струју. Да не постоји грешка, то јест да се смањи на минимум."

Опамећивање зграде – инвестиција која се брзо исплати  

Као пример решења Ксенија Карић наводи управо зграду у којој компанија послује, а која је опремљена паметним решењима за управљање енергијом.

На примедбу да би за стамбене зграде таква решења била вероватно превише скупа, Ксенија Карић каже да то треба гледати на другачији начин, да се та решења исплаћују у врло кратком периоду од две до пет година, кроз уштеду на рачунима за енергенте.

"Наравно, прво морате да се позабавите столаријом, фасадом, изолацијом, али одмах после тога долази оно што ми зовемо паметно, дигитализовано управљање зградом и врло брзо се инвестиција враћа кроз уштеду у струји, води, гасу. Управитељ зграде чак може да делује даљински у случају неке хаварије, док не изађе екипа на терен."

Добра ствар је да се нове зграде, нарочито пословне, већ граде уз примену паметне технологије, каже Ксенија Карић.

Стипендирање без обавеза 

Што се запошљавања у компанији Шнајдер електрик тиче ова компанија већ запошљава преко хиљаду људи у Србији заједно са глобалним Хубом који развија и испоручује АДМС решења за напредно управљање електродистрибутивним системима.

"АДМС софтвер који Шнајдер електрик развија у Србији, у Новом Саду, а однедавно и у Београду, по Гартнеру је више пута проглашен за најбоље решење за управљање дистрибутивном мрежом."

Ксенија Карић каже да компанија Шнајдер електрик сарађује са свим техничким и математичким факултетима у Србији јер су им потребни и софтверски и инжењери енергетике, аутоматике, сигнала.

„У нашем Хубу имамо више од 700 инжењера, по томе смо једна од највећих ИТ компанија у земљи."

Шнајдер електрик има и програм стипендија осмишљен да пружи подршку талентованим студентима током целог процеса студирања. Два пута годишње су отворени конкурси за пријављивање, а студенти добијају менторе и прилику за практично искуство. Након стипендије сви који су били у програму могу да добију посао у компанији, објашњава Карић, додајући да је кроз програм прошло 700 стипендиста, а да их је тренутно у програму око педесет. На недељном нивоу стипендисти имају десет до двадесет менторских сати. Стипендисти у сваком моменту могу да одустану од стипендије и немају обавезу запослења у компанији након завршетка факултета.

Жене руше стереотипе о управљању

На питање да ли је необично да жена буде на челу технолошке компаније у Србији, Ксенија Карић каже да је то и даље мало чудно, али да се брзо мења јер је много жена у врху менаџмента у том сектору. Шнајдер електрик себе види као ИТ компанију и поносни су на чињеницу да на глобалном нивоу педесет одсто менаџмента чине жене.

"Жена у то мушко окружење доноси сагледавање мало шире слике и емпатије, јер бизнис одлуке не можемо да доносимо само на основу података које добијемо. Имала сам разна интересантна искуства и дан-данас када их се сетим буде ми драго и мислим да не бих била ово што јесам да нисам кроз то прошла. Има пуно стереотипа у овој индустрији, али мислим да жене доносе у пословање аспект којег код мушкараца нема."

Један од циљева који је компанија себи поставила на глобалном нивоу је да до 2025. половина свих новозапослених, 40 одсто менаџера и више од 30 одсто вишег руководства буду жене.

"Ми у Србији смо тренутно на 45 одсто жена у компанији и мислим да смо на добром путу."

Што се тиче рада у пандемијским условима, Ксенија Карић каже да је у њеном случају посебно интересантно то што је на дужност ступила на дан када је због пандемије уведено ванредно стање. Очекује да хибридни рад остане реалност, али напомиње да то доноси додатне изазове у односу са клијентима.

"Уколико се неки посао одржава и треба само нешто да се прошири, то може да се ради у овом формату. Али када се договарате о новом послу, архитектури решења, то јесте могуће, али је много спорије, некада нам је потребно пет онлајн састанака, а то је посао који бисте уживо завршили за сат времена."

Пројекат којем се највише радује у наредној години је нова зграда Хуба у Новом Саду и то ће бити прва карбон-неутрална пословна зграда у Србији у коју ће имплементирати сва своја напредна решења.