Наташа Вучковић за РТС: Лош имиџ Западног Балкана све нас кошта, морамо да искорачимо из тога

У извештају Европске комисије из октобра стоји да је Србија испунила мерила за отварање кластера када је реч о политици опорезивања, социјалној политици и запошљавању. Када смо 2015. године још говорили о поглављима, за поглавље два које се односи на кретање радника, и из Брисела је стигло црвено светло. Дакле, тада нису испуњени критеријуми Уније.

За шест година колико смо напредовали у тој области?

Слобода кретања радника сада по новој методологији кластеру два где су те четири слободе Европске уније слообде кретања људи капитала, роба и услуга. И врло су важне за функционисање јединственог тржишта у Европској унији, тако да ми морамо да се припремимо да са пуним капацитетом дођемо на тржиште Европске уније.

Други кластер је тај кластер три за који је речено сада у октобру 2021. да смо испунили мерила. Шта то значи - то значи да су испуњени услови за отварање свих ових поглавља.

За то неко поглавље 19 о коме ја често говоирм а то је социјална политика и социјално запошљавање мерило за отварање поглавља било је да Влада Србије усвоји акциони план којим ће предвидети како ћемо ми у сфери радних односа, социјалног дијалога, социјалне политике антидискриминације на тржишту рада и тако даље, како ћемо се ми хармонизовати са прописима Европске уније, е ми смо тај акциони план донели 2020. године.

Када ће наши радници имати право на једнаку социјалну заштиту, право за чланове породице радника да му се придруже и примају породичну накнаду, на европску картица здравственог осигурања? При отварању или затварању? Или тек када приступимо Унији?

Тек када постанемо чланица ЕУ, али ми до тада морамо да кроз то поглавље слобода кретања радника да припремимо услове да сви држављани из земља чланица ЕУ на нашем тржишту рада имају једнаке услове запошљавања, привређивања, једнаку заштиту као и наши држављани. 

Циљ наведених права је и у подстицању мобилности радне снаге између држава чланица ЕУ, колико у томе Брисел успева?

Ви када сте постали чланица Европске уније ви сте много тога већ хармонизовали и на крају крајева кроз кохезионе фондове Уније успевате да добијете средства како би сте што више подигли своју индустрију, економију, привреду, како би сте што пре ухватили корак са овим развијенијим чланицма ЕУ на крају крајева видимо Пољску, велики број пољских радника чињеница одлази у земље ЕУ, али са друге стране Пољка је толико средстава подигла из ЕУ за развој пољопривреде да је огромно подигла своје ресуресе у тој области.

Искуства држава региона говоре да је, чланством у ЕУ, одређени број грађана посао нашао у другим државама. Хрватска има велики дефицит радне снаге, јер је огроман број младих људи напустио државу и сада Хрватска тражи раднике у региону. Из Пољске је отишло два милиона радника. Какав је то сигнал за српско тржиште рада?

Пре свега ради се о томе како ћемо ми своју економију да подигнемо, тако да примања и перспективе за младе људе буду овде боље и што више на нивоу ЕУ.

То је кључ, сви други параметри нашег развоја су овде битни.

У свету повећане мобилности просто малди људи се крећу према томе где су им боље преспективе и то не можете осуђивати. Не можете то ни бранити. Ево ни ми нисмо на јединственом европском тржишту још немамо све услове за мобилност радне снаге као чланице, а многи млади одлазе зато онима којима су потребни стручњаци.

Мора да се оснаже кроз економију, кроз помоћ кроз образовање, кроз унапређено образовање, кроз стварање услова да имате високо профитне, високо доходне гране економије корз које млади људи могу да покажу добро знање које су стекли, где је потребно добро знање и где су примања већа.

Да ли су иницијативе, рецимо сада актуелна "Отворени Балкан", показна вежба само на регионалном нивоу?

Мени се чини да ми стално чекамо да ли ће нам ЕУ, САД дати подршку за неку иницијативу а ми смо страшно међусобно повезани и усмерени једни на друге, ја мислим да је свака иницијатива која повезује људе корак у добром смеру. Повезује економије, повезује у области рада, науке, образовања.

Ми имамо пуно грађана које је живело у једној држави, толике године и деценије, имамо јако пуно заједничког багажа иза нас, и навика, познајемо производе једних других.

Та најава да ће се створити јединствене радне дозволе, то је нешто што за Србију може бии позитивно, али ја мислим генерално и за регион, да ми треба овде да развијамо више сарадње, боље познавање, више учење језика, просто стварање једног доброг имиџа Запдног Балкана, тај лош имиџ нас све заједно кошта, морамо да искорачимо из тога, и да кажемо нећемо више дозволити да идемо ми за судбином него ми ћемо ту судбину ухватити и она ће нам постати пријатељ, да пригрлимо те промене, које су европске, и да их у овом нашем простору укоренимо оне раде за нас.