Читај ми!

ЕБРД: Зелена агенда приоритет у Србији

Европска банка за обнову и развој је овог месеца представила "Извештај о транзицији" за државе у којима инвестира, а у којем је за Србију, као један од приоритета, навела убрзање спровођења зелене агенде. Посебно је издвојено да треба радити на увођењу аукција за обновљиве изворе, побољшању енергетске ефикасности и инвестицијама у еколошку инфраструктуру.

Директор Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан и Канцеларије за Србију, Матео Коланђели каже за РТС да су приоритетни пројекти у нашој земљи коју та финансијска институција финансира су замена котлова и прелазак система даљинског грејања на гас, а као следећи корак и на обновљиве изворе енергије. Истиче да је у плану и финансирање седам регионалних центара за управљање отпадом.

Због чега је ЕБРД највише фокусирана на финансирање пројеката у области заштите животне средине ?

– Животна средина је у фокусу Европске банке за обнову и развој. Приоритети у Србији на којима радимо су управљање отпадом и озелењавање енергетског система земље. У енергетском сектору подржавамо декарбонизацију даљинског грејања у Kрагујевцу, замену старих котлова на угаљ и прелазак на гас, као и санацију отворене депоније пепела. Енергетски сектор је кључан. Где год је могуће, фосилна горива би требало да се замене обновљивим изворима енергије. 

Kоје бисте пројекте издвојили као најважније за следећу годину ?

– За следећу годину, радимо на пројекту који би се спроводио у више градова где би се за системе даљинског грејања уводиле технологије за обновљиве изворе енергија, пре свега соларна и геотермална, и топлотне пумпе. То је пројекат који ће донети технолошке иновације, већу енергетску безбедност земље и наравно бољи квалитет ваздуха за грађане.

ЕБРД такође ради са Министарством рударства и енергетике на пројекту којим би се финансирало побољшање енергетске ефикасности у стамбеним зградама. Разматрамо да одобримо кредит од 20 милиона евра, док ће додатна бесповратна средства обезбедити Европска унија.

Kада говоримо о рециклажној индустрији, које пројекте ту финансирате ?

– Kада је реч о отпаду, поред јавно-приватног партнерства за депонију у Винчи, у преговорима смо око новог државног кредита од 75 милиона евра за финансирање седам регионалних центара за управљање отпадом у целој земљи, који би били изграђени у складу са стандардима ЕУ и са пратећом инфраструктуром за сортирање и рециклажу отпада. Паралелно са овим инвестицијама, желимо да допринесемо развоју рециклаже и циркуларне економије где верујемо да постоје неискоришћене пословне могућности.

Рециклажа и циркуларна економија су веома важне за нас и заиста желимо да подржимо приватни сектор у тој области. Битно је да све мање отпада треба да иде на депоније, а све више отпада да се користи као сировина за нове производне процесе. Зато је важно да се ураде инфраструктура и законски оквир који би омогућио инвестиције приватног сектора.

У Београду живите неколико месеци, какво је ваше мишљење о животној средини у престоници Србије ?

– Београд је велики град и као и сви велики градови суочава се са многим еколошким изазовима. Ми радимо са градом на неколико фронтова: депонија у Винчи, одржива мобилност. Желимо да помогнемо да се смањи број приватних аутомобила у саобраћају и да се побољша квалитет јавног саобраћаја, што је изазов за све градове. Надам се да ћемо виђати све више зелених инвестиција. Мора бити више дрвећа у граду, што је тренд у Европи.